Фирер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фирер ( ) значи у буквалном преводу са немачког „вођа“ и користила се за означавање титуле коју је након смрти немачког председника Хинденбурга године 1934. године користио немачки канцелар Адолф Хитлер.[1] Тиме је означен и формални раскид Трећег рајха с уставноправним континуитетом Вајмарске републике и њеног устава, који није познавао ту институцију.
У доба владе НСДАП у Немачкој тако је био означаван Хитлер који је водио странку и који је био канцелар. Иако се ова реч у Немачкој употребљава уобичајено, до данас је праћена одређеним социјалним стигматима. Хитлер је том титулом хтео симболизовати властити ауторитет, односно у свом лицу симболички објединити немачку државу, народ и владајућу странку НСДАП, по узору на Бенита Мусолинија који је користио титулу дуче.
Нацистичка Немачка је култивисала Führerprinzip („принцип вође“), а Хитлер је генерално био познат као der Führer („вођа“).[2]