Принцип вође
From Wikipedia, the free encyclopedia
Принцип вође или фирерство (немачки Führerprinzip) је прописана фундаментална категорија политичке моћи у владајућим структурама Трећег рајха. Овај принцип најјасније се очитује у ставу да је „реч вођина изнад свих писаних закона“ и да државна политика, одлуке и институције морају да раде у правцу реализације тог циља.[1] У актуелној политичкој употреби односи се углавном на праксу диктатуре у оквиру неке политичке странке, и као таква, та пракса поприма обележје политичког фашизма.
Нацистичка пропаганда је нашироко подигла култ личности Адолфа Хитлера као „јединог херојског вође који превазилази недаће комитета, бирократа и парламената“, потпуно исту ствар је урадила италијанска пропаганда хвалећи величину Бенита Мусолинија, и совјетска пропаганда, који је изградио култ личности Стаљина у СССР.