Ђурађ I Балшић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђурађ I Балшић (стсл. ), био је српски великаш из династије Балшића.
Ђурађ | |
---|---|
Пуно име | Ђурађ I Балшић |
Датум рођења | прва половина 14. века |
Место рођења | Зета у доба Немањића |
Датум смрти | 13. јануар 1378. |
Место смрти | Скадар, Зета у доба Балшића |
Супружник | Оливера Мрњавчевић Теодора Дејановић Драгаш |
Потомство | Јелисавета Гојислава Евдокија Константин Ђурађ |
Родитељи | Балша I непознато |
Династија | Балшићи |
владар Зете | |
Период | 1362-1378 |
Претходник | Балша I |
Наследник | Балша II |
Заједно са браћом (Страцимиром и Балшом) и оцем (Балшом) проширио је власт своје породице на Скадар (1360) и предео између Скадарског језера и Јадранског мора, а највероватније и на град Бар.[1] Они су 1361. године постали почасни дубровачки грађани, а наредне године и млетачки. Током рата између Србије (Војислава Војиновића) и Дубровника (1361—1362), Балшићи су стали на страну Дубровчана. Већ 1363. године отпочели су сукоби на југу њихових поседа, против кнеза Карла Топије. Током њих, Ђурађ је у пролеће 1364. године заробљен[1], а пуштен је, уз откуп, након склапања мира 1366. године, уз посредовање Дубровчана. Ђурађ се 1369. године, заједно са браћом, обавезао да ће прећи у католицизам, у покушају да уз подршку папства ојачају и прошире своју државу.
Ђурађ и Балшићи су били блиско повезани родбинским везама са краљем Вукашином[lower-alpha 1], што је довело до њиховог удруживања у борби против Николе Алтомановића. Ђурађ је почетком лета 1371. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина Марка,[1] који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка Оногошту, прекинуле су вести о упадима Османлија у област Вукашиновог брата, деспота Угљеше, због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка Серу.
После слома браће Мрњавчевића у Маричкој бици, 26.09.1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на Пећ и Призрен, а после Страцимирове смрти 1372. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима[1]. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, Конавље, Требиње и Драчевицу (1373), али су те области 1377. године пришле бану Босне Твртку[1]. Преминуо је 13.01.1378. године[1], а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, Балша II.