Јован Мићић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јован Мићић био је златиборски хајдук и један од бораца у Првом српском устанку. За вријеме Другог српског устанка био је предводник Златибораца, а након устанка, у Обреновићевској Србији, са титулом кнеза рујанског, сердара ужичке нахије и полковника ужичког апсолутистички је управљао овим крајем. Био је веома одан династији Обреновића, а са Милошем Обреновићем је био и веома присни пријатељ. Био је и побратим Смаил-аге Ченгића и пријатељ владике Петра II Петровића Његоша. У сваком погледу је био веома утицајна личност тог доба. Међутим, са првим падом Обреновића, пао је и Јован Мићић. Умро је од глади у заробљеништву, како су му и предвидјели пророци Тарабићи, онда кад је то било најмање вјероватно.
Јован Мићић | |
---|---|
Датум рођења | 1785. |
Место рођења | Мачкат, Османско царство, данас Србија |
Датум смрти | децембар 1844. |
Место смрти | Гургусовац, Османско царство, данас Србија |
У првој половини XVIII вијека, отац Јована Мићића, Гаврило Гараб, чији преци воде поријекло од чувеног црногорског јунака и хајдука Баја Пивљанина, доселио се у златиборско село Мачкат, гдје се Јован родио око 1785. године. Гаврило се убрзо са породицом вратио у завичај, али непосредно пред Српску револуцију поново је дошао на Златибор, сада у село Рожанство. Ни ту се није дуго задржао, већ је након краћег времена отишао у Чајетину и подигао кућу у засеоку Мушветама. Данас нема директних Јованових потомака на Златибору, али потомци златиборске породице Мићића и даље живи у Рожанству и Чајетини. Међутим, новија истраживања довела су у питање неке од ставки из овог предања. Укрштање архивских података из дефтера џизје Казе Ужице из 1795. године и података о пореклу Мићића из рукописа професора и директора Ужичке гимназије и народног посланика Михаила Живковића, уз генетичко-генеалошку анализу, показало је да Мићићи воде непосредно порекло из Кремана, где су били у патрилинеарном сродству са прецима данашње фамилије Селаковић.[1]