Јохан Гутенберг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јохан Гутенберг (Јоханес Генсфлајш цур Ладен зум Гутенберг, право презиме: Генсфлајш; ,[1] око 1400, Мајнц[2] — 3. фебруар 1468), сматра се проналазачем технике штампања покретним словима у Европи. О његовом животу и раду постоје само фрагментарни и делом несигурни подаци. То се односи и на годину његовог рођења, па се у литератури обично наводи „око године 1400.”.[3][4]
Јохан Гутенберг | |
---|---|
Пуно име | Јоханес Генсфлајш цур Ладен зум Гутенберг |
Датум рођења | (1400-00-00)1400. |
Место рођења | Мајнц, Свето римско царство |
Датум смрти | 3. фебруар 1468.(1468-02-03) (67/68 год.) |
Место смрти | Мајнц, Свето римско царство |
Родитељи | Friele Gensfleisch zur Laden Else Wirich |
Гутенберг је заслужан за проналазак европског штампарства покретним словима, употребу ручне справе за ливење слова и умножавање неограниченог броја примерака. Он је искористио ливена слова, али је још важније то што је конструисао штампарску пресу којом се могло штампати уједначено и са обе стране табака папира или пергамента. Такође је први применио и штампарски прелом.[4] Његово увођење механичког покретног типа штампања у Европу започело је револуцију штампарства и сматра се прекретницом другог миленијума, чиме је започео модерни период људске историје.[5] То је одиграло кључну улогу у развоју ренесансе, реформације, просветитељства, и научне револуције и положило је материјалну основу за модерну економију базирану на знању и ширење учености у масе.[6][7][8][9]
Гутенберг је 1439. био први Европљанин који је користио покретна слова. Међу његовим многобројним доприносима штампарству су: изум процеса за масовну продукцију покретних слова; употреба мастила базираног на уљу за штампање књига;[10] подесиви калупи;[11] механичка покретна слова; и употреба дрвене штампарске пресе сличне пољопривредним вијчаним пресама тог периода.[12] Његов истински епохални изум је био комбинација тих елемената у практични систем који је омогућио масовну продукцију штампаних књига и који је био економски одржив за штампаче и читаоце. Гутенбергов метод прављења слова се традиционално сматра да је обухватао легуру за прављење слова и ручне калупе за изливање слова. Легура се састојала од олова, калаја и антимона који су се топили на релативно ниској температури ради бржег и економичнијег изливања, добрих одливака, те креирања постојаних слова.
У ренесансној Европи, приспеће штампања механичким покретним словима је увело еру масовне комуникације која је перманентно променила структуру друштва. Релативно неограничена циркулација информација — укључујући револуционарне идеје — прекорачивала је границе, захватајући масе у реформацији и претила је моћи политичких и религиозних власти; нагло повећање писмености сломило је монопол писмене елите на образовање и учење, и подстакло је настајање средње класе. Широм Европе, повећање културне самосвести људи довело је до пораста прото-национализма, убрзано цветањем Европских говорних језика на уштрб статуса латинског као лингва франка. У 19. веку, замена Гутенбергових преса на ручни погон ротационим пресама на парни погон омогућила је штампање у индустријским размерама. Западни стил штампања је прихваћен широм света, постајући практично једини медијум за модерно штампање у великим количинама.
Употреба покретних слова је била значајно побољшање у односу на руком писане манускрипте, који су били постојећи метод производње књига у Европи, и револуционисало је израду књига. Гутенбергова штампарска технологија брзо се раширила по Европи и касније широм света.
Његов главни рад, Гутенбергова Библија[13] (такође позната као Библија са 42 линије),[14][15] била је цењена због свог високог техничког (и естетског) квалитета.