Аграрна реформа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аграрна реформа или земљишна реформа је скуп мера усмерен на редистрибуцију аграрних ресурса једне земље. У ширем смислу, укључује и промене у пољопривредним институцијама, као у опорезивању, кредитирању, рентама, задругама и слично.
Земљишна реформа укључује промену закона, прописа или обичаја у вези са власништвом над земљиштем.[1] Земљишна реформа може се састојати од рерасподеле имовине коју је покренула влада или која је подржана од стране владе, углавном пољопривредног земљишта. Стога се земљишна реформа може односити на пренос власништва са моћнијих на мање моћне, попут релативно малог броја богатих (или властелинских) власника са великим земљишним поседом (нпр. плантаже, велики ранчеви или пољопривредне парцеле) у индивидуално власништво оних који обрађују земљу.[2] Такви преноси власништва могу бити са или без накнаде; накнада може варирати од симболичних износа до пуне вредности земљишта.[3]
Земаљишна реформа такође може захтевати пренос земљишта из индивидуалног власништва - чак и сељачког власништва у малим газдинствима - у државна колективна газдинства; такође се, у другим временима и местима, односило управо на супротно: подела државних колективних фарми на мале поседа.[4] Међутим, заједничка карактеристика свих земљишних реформи је модификација или замена постојећих институционалних аранжмана који регулишу поседовање и коришћење земљишта. Дакле, иако земљишна реформа може бити радикалне природе, на пример путем великих трансфера земљишта са једне групе на другу, она такође може бити мање драматична, попут регулаторних реформи усмерених на побољшање управљања земљиштем.[5]
Без обзира на то, било каква ревизија или реформа земљишних закона у земљи, то и даље може бити интензиван политички процес, јер реформа земљишне политике служи за промену односа унутар и између заједница, као и између заједница и државе. Стога чак и земљишне реформе и правне измене малог обима могу бити предмет интензивне расправе или сукоба.[6]