Андреа Паладио
From Wikipedia, the free encyclopedia
Андреа Паладио (право име Андреа ди Пјетро, итал. : 1508 — 1580) је био италијански позно-ренесансни архитекта и сценограф.[2]
Андреа ди Пјетро | |
---|---|
Датум рођења | (1508-11-30)30. новембар 1508. |
Место рођења | Падова[1], Млетачка република |
Датум смрти | 19. август 1580.(1580-08-19) (71 год.) |
Место смрти | Мазер, Млетачка република |
Правац | Ренесанса |
Епоха | Ренесанса |
Утицаји од | Витрувија • Албертија |
Утицао на | Паладијевску школу архитектуре |
Најважнија дела | Вила Ротонда • Црква Сан Ђорђо Мађоре |
Каријеру је почео са 13 година као каменорезац. Ускоро је постао ученик у радионици мајстора Бартоломеа Каваце. Надимак и псеудоним Паладио дао му је војвода Ђорђо Трисино као ласкаву алузију на грчку богињу мудрости Палас Атину.
Андреа Паладио је био најзначајнији архитекта Млетачке републике на чијој територији је пројектовао многобројне виле, цркве и палате, а највише у и око Виченце. Године 1570, објавио је трактат „Четири књиге о архитектури“ ().[3] Идеје које је изнео у овом делу, базиране на класично-римским узорима, доминирале су у европској архитектури у наредна три века и створиле правац паладијанизам. Паладијев стил је нарочито био популаран у Енглеској (Иниго Џоунс, Кристофер Рен), док су у САД Бела кућа у Вашингтону и имање Монтичело у Вирџинији најчувенији примери овог стила.
Град Вићенца, са 23 зграде које је дизајнирао Паладио, и 24 паладијанске виле у Венету су на листи Унеска као део светске баштине под називом Град Вићенца и паладијанске виле у Венету.[4] Цркве Паладија се налазе у оквиру Унескове локације светске баштине „Венеција и њена лагуна“.