Античка грчка комедија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчка комедија била је, уз трагедију и сатирску игру, један од три главна жанра старогрчког театра и обухватала је низ сценских врста, укључујући пучку импровизацију, мими флијачку фарсу.
Велики грчки филозоф Аристотел написао је у својој Поетици (око 355. п. н. е.) Да је комедија "подражавање нижих карактера, али не у пуном обиму онога што је рђаво, него онога што је ружно, а смешно је само део тога; јер смешна је нека грешка и ругоба која не доноси бола и није погубна; на пример: смешна маска, то је нешто ружно и наказно, али не боли[1] Спој драмске радње са богатством музике и плеса, као и лирских глумачких делова, чини грчку комедију, нарочито стару атичку, умногоме налик каснијим оперетама или чак мјузиклима.[2]
По уметничкој вредности и утицају на каснију европску књижевност далеко изнад свих других форми издваја се атичка комедија, која се данас конвенционално дели на стару, средњу и нову. Стара атичка комедија сачувала се у виду 11 целовитих Аристофанових комада, средња је сачувана само у фрагментима, које је већином забележио Атенеј из Наукратиса, а нову познајемо пре свега из опсежних папирусних фрагмената Менандровог дела.