Ајет
From Wikipedia, the free encyclopedia
За друге употребе, погледајте Ајет (вишезначна одредница).
Ајет (арап. ) је арапска реч за знак или чудо,[1] заједничког етимолошког порекла са хебрејским от (хебр. ), у значењу знак. Ајет се обично користи да означи било који од 6236 стихова из Курана (6348 ајета, ако се броје и бисмиле). Муслимани сваки од ајета сматрају знаком од Алаха. Реч ајет користе и хришћани у земљама са јаким утицајем арапског језика, на пример у Индонезији.[2]
Број стиха у симболу се налази на крају сваког стиха. Овај симбол је , крај ајета. Његов Јуникод број је а означава крај суре.