Баухаус
школа примењених уметности у Немачкој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Баухаус ( ) или пуним именом Државна школа Баухаус у Вајмару је била државна школа за архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Вајмару у Немачкој основао архитекта Валтер Гропијус ( ) (1883—1970) а предавачи су били и Кандински и Кле.[1][2] Школа је постала позната по приступу дизајну, који је покушао да обједини индивидуалну уметничку визију са принципима масовне производње и нагласком на функцији[2]
Баухаус das Staatliche Bauhaus, Hochschule für Bau und Gestaltung | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Баухаус и његове локације у Вајмару, Десау и Бернау |
Место | Немачка |
Критеријум | Културни: ii, iv, vi |
Референца | 729 |
Упис | 1996 (20. седница) |
Разлог оснивања школе била је идеја о стварању удружења занатлија-уметника под управом уметника-предавача, у циљу заједничког истраживања професора и студената у примени нових техника, материјала и облика у архитектури, производњи намештаја и производњи употребних предмета.[3] Теорија изучавања процеса опажања и боја примењивана су у пракси. Програми по којима се радило у Баухаусу били су веома напредни за то време. Као резултат, групног рада и климе великог ентузијазма, која је у Баухаусу владала од фазе пројектовања реализације, настају предмети од којих је потекао модерни индустријски дизајн.[4] Staff at the Bauhaus included prominent artists such as Paul Klee, Wassily Kandinsky, and László Moholy-Nagy at various points.
Школа је постојала у три немачка града — Вајмару, од 1919. до 1925. године; Десау, од 1925. до 1932. године; и Берлин, од 1932. до 1933. — под три различита архитекта-директора: Валтер Гропијус од 1919. до 1928.; Ханес Мајер од 1928. до 1930. године; и Лудвиг Миес ван дер Рох од 1930. до 1933. године, када је школу затворило сопствено руководство под притиском нацистичког режима, пошто је приказана као центар комунистичког интелектуализма.[5] На међународном плану, бивше кључне личности Баухауса биле су успешне у Сједињеним Државама и постале су познате као авангарда међународног стила.[6]