Биљни хормон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Биљни хормон (фитохормон) је природно (ендогено) или вештачки синтетисано једињење које има изражен физиолошки ефекат на биљке. Код биљака не постоје специјално диференцирани органи за синтезу хормона, већ се они синтетишу у појединачним, локализованим или дифузно распоређеним ћелијама. Најчешће се синтетишу врло мале количине хормона, али оне имају велики ефекат на процесе метаболизма,[1] раста, диференцијације и сенесценције (старења) биљака. Биљни хормон такође учествују у одбрани од патогена,[2][3] толеранције на стрес[4][5] и све до репродуктивног развоја.[6] За разлику од животиња (код којих је производња хормона ограничена на специјализоване жлезде), свака биљна ћелија је способна да производи хормоне.[7][8] Вент и Тиман су сковали термин „фитохормон“ и употребили га у наслову своје књиге из 1937.[9]
Биљни хормони обухватају следећа једињења или класе једињења: ауксине, гиберелине, цитокинине, апсцисинску киселину, етен, брасиностероиде, и јасмонате. Ређе помињана као биљни хормони су и следећа једињења са физиолошким ефектом на биљке: салицилна киселина, азот моноксид и системин.
Фитохормони се јављају широм биљног царства, па чак и у алгама, где имају сличне функције као код виших биљака.[10] Неки фитохормони се такође јављају у микроорганизмима, као што су једноћелијске гљиве и бактерије, али у овим случајевима не играју хормонску улогу и пре се могу сматрати секундарним метаболитима.[11]