Владимир Лењин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Иљич Уљанов Лењин (рус. , послушај (помоћ·инфо); Симбирск, 22. април 1870 — Бољши Горки, Сухановска волост, Подолски округ, Московска губернија, РСФСР, СССР. 21. јануар 1924) био је руски револуционар, државник, филозоф и публициста; предводник Октобарске револуције 1917. у Русији; оснивач прве Комунистичке партије и Коминтерне; утемељивач Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике и Совјетског Савеза.[1] За време његове власти Руска Империја је распуштена и замењена Совјетским Савезом, једнопартијском социјалистичком државом; индустрија и друге привредне гране су национализоване и уведене су широке друштвене реформе. Његови теоријски доприноси марксистичкој мисли су познате као лењинизам, који заједно са марксистичком економском теоријом се заједно назива марксизам-лењинизам. Лењинова филозофија, демагогија и државнички систем ће имати велики утицај на двадесети век чиме се он сам може назвати једном од истакнутих политичких фигура које су обележиле ту епоху, својим револуционарним, политичким и филозофским радом је оставио дубок значај за потоње државнике који ће гајити постхумно његов култ личности, у неким срединама чак и фанатично. Владимир Лењин је једна од најбитнијих личности целокупне руске историје, као и јако битна и контроверзна фигура модерне светске историје. Као први следбеник Марксизма у државним круговима и великим круговима самога друштва, постао је зачетник манифеста идеологије комунизма, која ће имати огроман утицај на двадесети век и политичка превирања у њему.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
владимир лењин | |
---|---|
Пуно име | Владимир Иљич Уљанов Лењин |
Датум рођења | (1870-04-22)22. април 1870. |
Место рођења | Симбирск, Руска Империја |
Датум смрти | 21. јануар 1924.(1924-01-21) (53 год.) |
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР |
Професија | правник, политичар |
Члан КПСС од | 1917. |
Учешће у ратовима | Руски грађански рат |
Председник Већа НК СССР | |
Период | 30. децембар 1922 — 21. јануар 1924. |
Претходник | нико |
Наследник | Алексеј Риков |
Председник Већа НК Руске СФСР | |
Период | 8. новембар 1917 — 21. јануар 1924. |
Претходник | нико |
Наследник | Алексеј Риков |
Вођа Руске комунистичке партије | |
Период | 17. новембар 1903 — 21. јануар 1924. |
Претходник | нико |
Наследник | Јосиф Стаљин |
Потпис |
Владимир Лењин је рођен у богатој породици средње класе у Симбирску. Лењин се заинтересовао за револуционарне левичарске политике након погубљења брата Александра 1887. Био је избачен са државног казањског универзитета због учествовања у антицаристичким протестима. Посветио се следећим година праву и радикалној политици и постао је марксиста. Преселио се у Санкт Петербург 1893. и постао је висока фигура у Руској социјалдемократској партији. Ухапшен је за подстицање побуне и протеран у Сибир на три године. Оженио се Надеждом Крупскајом и побегао је у западну Европу. Живео је у Немачкој, Француској, Енглеској и Швајцарској и постао је познат као истакнути партијски теоретичар. У 1903. имао је кључну улогу у подели Руске социјалдемократске партије, предводећи бољшевичку фракцију против мењшевика Јулијуса Мартова. На кратко се вратио у Русију током револуције 1905. Подстицао је насилну побуну и касније је водио кампању да се Први светски рат преобрази у европску пролетерску револуцију. Након што је Фебруарском револуцијом збачен цар Николај II, Лењин се вратио у Русију.[2]
Лењин је играо важну улогу у вођењу Октобарској револуцији 1917, која је водила до збацивања Привремене владе и оснивања Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике, прве социјалистичке државе на свету. Одмах након тога, нова влада под Лењиновим вођством је кренула да уводи социјалистичке реформе, међу којима је пренос племићких и крунских земаља на радничке совјете. Подржавао је светску револуцију и тренутни мир са Централним силама, приставши на тешки Брест-литовски мир којим је предао Немачкој значајне делове бивше Руске Империје. Мир је поништен након што су Савезници победили у рату. Лењин је 1921. предложио Нову економску политику, којим је започета индустријализација и обнова након грађанског рата. РСФСР је 1922. ујединила са бившим територијама Руске Империје у Совјетски Савез, а Лењин је изабран за његовог вођу.