Вјачеслав Молотов
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вјачеслав Михајлович Молотов (право презиме Скрјабин) (рус. ) (9. март (25. фебруар по старом календару) 1890 — 8. новембар 1986), био је познати и истакнути политичар Совјетског Савеза.[1]
Вјачеслав Молотов | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1890-03-09)9. март 1890. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Кукарка, Руска Империја | ||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 8. новембар 1986.(1986-11-08) (96 год.) | ||||||||||||||||||||||
Место смрти | Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез | ||||||||||||||||||||||
Универзитет | Saint Petersburg State Polytechnical University | ||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Потпис |
У комунистичку партију је ступио 1906. Био је један од оснивача листа "Правда". Био је на челу Организационог одбора Централног комитета Руске Социјалдемократске Радничке партије РСДРП (бољшевика) који је руководио устанком црвених у Петрограду у време Фебруарске револуције у Русији, 1917. године.[1]
Од 1921. године, био је члан Политбироа и Организационог одбора Бољшевичке партије, 1929–1930. године, у Президијуму Коминтерне, 1930–1941. председник Совјета комесара, први потпредседник Министарског савета. Министар иностраних послова Совјетског Савеза је био од 1939–1949, затим потпредседник владе, а од 1953. до 1. јуна 1956. поново и министар иностраних послова. Од јуна 1956. до јуна 1957, био је потпредседник у Влади Николаја Булгањина.[1]
На пленуму ЦК КПСС, јуна 1957. године, искључен је из Централног комитета са Кагановичем, Маљенковим и Шепиловим, а одмах затим разрешен дужности првог заменика председника Владе Совјетског Савеза и постављен за амбасадора у Монголији. Молотов је затим од 1960–1962. био стални представник Совјетског Савеза у Међународној атомској агенцији у Бечу.
На XXII конгресу КПСС, октобра 1961, његов антипартијски став је поново оштро осуђен. Од 1962. године је у пензији, а 1983. године је враћен у чланство КПСС.