Друга битка за Атлантик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Друга битка за Атлантик је била најдужа непрестана војна кампања [2][3] у Другом светском рату, која је трајала од 1939. до пораза Немачке 1945. У својој сржи битка је представљала савезничку поморску блокаду Немачке, објављене један дан након избијања рата, и потоњу немачку контра-блокаду. Врхунац битке је био од средине 1940. до краја 1943. Друга битка за Атлантик је укрстила са једне стране подморнице и друге ратне бродове Кригсмаринеа и авионе Луфтвафеа против Краљевске морнарице, Краљевске канадске морнарице и савезничких трговачких бродова. Конвоји, који су углавном долазили из Северне Америке који су ишли за Уједињено Краљевство и Совјетски Савез, су били под заштитом британске и канадске морнарице и ваздухопловства. Тим снагама су се придружили бродови и авиони САД почевши од 13. септембра 1941.[4] Немцима су се придружиле подморнице Италијанске краљевске морнарице, након што је Краљевина Италија ступила у рат 10. јуна 1940.[тражи се извор]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Потребно је додати унутрашње везе. |
Друга битка за Атлантик | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||
Официри на мосту пратећег разарача траже непријатељске подморнице, октобар 1941- | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Уједињено Краљевство Канада САД (1941–45) Њуфаундленд Данска Норвешка Пољска Слободна Француска (1940–1945) Белгија Бразил (1942–45) Холандија Француска (1939–40) |
Немачка Италија (1941–43) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Martin E. Nasmith (1939–41) Sir Percy Noble (1941–42) Макс Кенеди Хортон (1943–45) Frederick Bowhill (1939–41) Philip de la Ferté (1941–43) Sir John Slessor (1943–45) Леонард Мари Ернест Кинг Ројал Ингерсол |
Ерих Редер Карл Дениц Херман Геринг | ||||||
Жртве и губици | |||||||
36.200 мртих морнара[1] |
Као острвска држава, Уједињено Краљевство је било изузетно зависно од увозне робе. Британија је захтевала воше од милион тона увезеног материјала недељено само да би могла да преживи и да се бори. У суштини, друга битка за Атлантик је био сукоб тонажа; Савезници су се борили да снабдевају Британију, а силе Осовине су покушавале да прекину пловидбу трговачке морнарице која је омогућила Британији да настави да се бори. Од 1942. Немци су такође покушавали да спрече нагомилавање савезничких залиха и опреме која је била у сврху припрема за инвазију окупиране Европе. Пораз претње од немачких подморница је био предуслов за протеривање Немаца. Исход битке је био стратегијска победника Савезника; немачка блокада је пропала, али по високој цени: 3500 трговачких и 175 ратних бродова је потпљено уз губитак од 783 подморнице.[тражи се извор]
Израз битка за Атлантик је сковао Винстон Черчил у фебруару 1941.[5] Кампања је почела одмах по отпочињању рата у Европи и трајала је шест година. Укључивала је бише од 100 битака око конвоја и можда 1000 сусрета са једним бродом, на бојишту које се простирало хиљадама квадратних километара океана. Ратна срећа се мењала константно како је једна или друга стицала предност, како су нова оружја, тактике, противмере и опрема развијане од обе стране. Савезници су постепено стицали предност, поразивши немачке површинске бродове до краја 1942 и подморнице до половине 1942, мада су губици услед дејства подморница дешавали до краја рата.[тражи се извор]