Изомер (хемијски)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу.[1] Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или -изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.[2][3]
Изомери не морају нужно да деле сличне хемијске или физичке особине. Два главна облика изомеризма су структурна или конституциона изомерија, у којој се везе између атома разликују; и стереоизомерија или просторна изомерија, у којој су везе исте, али се релативни положаји атома разликују.
Изомерни односи формирају хијерархију. Две хемикалије могу бити исти конститутивни изомер, али након дубље анализе бити стереоизомери један другог. Два молекула који су исти стереоизомер један другог могу бити у различитим конформационим облицима или имати различите изотопологије. Дубина анализе зависи од области проучавања или хемијских и физичких особина од интереса.
Енглеска реч „изомер“ је повратна формација од „изомеран“,[4] која је позајмљена преко немачког [5] из шведског isomerisk; који је пак скован од грчког ἰσόμερoς isómeros, са коренима isos = „једнак”, méros = „део”.[6][7][8]