Карло V, цар Светог римског царства
From Wikipedia, the free encyclopedia
Карло V Хабзбуршки (Гент, 24. фебруар 1500 — манастир Јусте, 21. септембар 1558), познат и као Карлос I од Шпаније, био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Захваљујући уједињавању династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама, добио је у наследство огромно подручје.[1]
Карло V Хабзбуршки | |
---|---|
Пуно име | Карло V, цар Светог римског царства |
Датум рођења | (1500-02-24)24. фебруар 1500. |
Место рођења | Гент, Фландрија |
Датум смрти | 21. септембар 1558.(1558-09-21) (58 год.) |
Место смрти | Јусте, Шпанија |
Супружник | Изабела Авиз |
Потомство | Филип II од Шпаније, Марија Хабзбуршка, Хуана од Аустрије, Хуан од Аустрије, Маргарета од Парме, Isabel, Infanta of Castille, Tadea of Austria |
Родитељи | Филип I од Кастиље Хуана I од Кастиље |
Династија | Хабзбург |
Цар Светог римског царства | |
Период | 28. јун 1519. — 27. август 1556. |
Претходник | Максимилијан I Хабзбуршки |
Наследник | Фердинанд I, цар Светог римског царства |
Краљ Шпаније | |
Период | 23. јануар 1516. — 16. јануар 1556. |
Претходник | Хуана I од Кастиље |
Наследник | Филип II од Шпаније |
Надвојвода од Аустрије | |
Период | 12. јануар 1519. — 28. април 1521. |
Претходник | Максимилијан I |
Наследник | Фердинанд I |
Потпис | [[File:|frameless|upright=0.72|alt=]] |
Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале карипске колоније).
Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.
Иако је био рођен и одгајан у Фландрији, више времена је проводио у Шпанији, док је Свето римско царство оставио на управу свом брату Фернанду, у чију ће корист 1556. абдицирати. Тако ће Фернандо или Фердинанд Хабзбуршки постати Фердинанд I, цар Светог римског царства.
Велико пространство којим је владао и стална потреба за далеким путовањима, учинили су да је царство из практичних разлога подељено на Хабзбуршку Шпанију и Хабзбуршку Аустрију.