Клемент Атли
премијер Уједињеног Краљевства (1945—51) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Клемент Ричард Атли (енгл. ; Путни, 3. јануар 1883 — Лондон, 8. октобар 1967), први гроф од Атлија, је био британски политичар и премијер.[1]
Клемент Атли | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1883-01-03)3. јануар 1883. | ||||||||||||||||
Место рођења | Путни, Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||
Датум смрти | 8. октобар 1967.(1967-10-08) (84 год.) | ||||||||||||||||
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||
Држављанство | Британско | ||||||||||||||||
Народност | Енглез | ||||||||||||||||
Универзитет | Универзитетски колеџ, Градска правна школа, Хејлибери и империјално услужни колеџ | ||||||||||||||||
Супружник | Вајолет Атли (в. 1922 — њена смрт 1964) | ||||||||||||||||
Деца | 4 | ||||||||||||||||
Политичка странка | Лабуристичка партија | ||||||||||||||||
|
Све до избора у Парламент 1922. године живео је у скромној кућици у Ист Енду, сиромашном делу Лондона. Био је члан лабуристичких влада 1924. и 1930–31. Током рата у периоду 1942–45.[1] био је заменик премијера у коалиционој влади Винстона Черчила. Атли се показао као лојалан савезник Черчилу све време рата, искрено га подржавајући у политици коју је водио.
На изборима одржаним непосредно по завршетку Другог светског рата његова лабуристичка странка је победила а он је изабран за премијера Уједињеног Краљевства. На месту премијера био је од 27. јула 1945. до 26. октобра 1951,[1] као први лабуристички премијер који је на овој функцији провео цео мандат и први лабуристички премијер који је имао већину у Парламенту.
Влада коју је предводио спровела је низ реформи у циљу остварења лабуристичког програма о држави благостања (welfare state): национализовала је Енглеску банку, руднике и челичане, железницу и унутрашњи транспорт, увела је социјално законодавство, опште здравствено и социјално осигурање, и извршила и друге реформе. Ове реформе су почивале на консензусу најважнијих политичких снага у држави, тако да нису мењане све до доласка на власт Маргарет Тачер.
У послератном периоду, његов кабинет је био посвећен реализацији Маршаловог плана. У политици према Совјетском Савезу у почетку је показивао знаке добре воље, али након што је Стаљин завладао источном Европом, био је један од оних који су снажно подржали формирање НАТО.
Током његове владе окончана је британска колонијална управа над Индијом (рачунајући и садашњи Пакистан, Бангладеш, Мјанмар и Шри Ланку) и Палестином.
После избора 1951. године на којима су победили конзервативци, повукао се из политике.[1] Изборе је изгубио иако је његова партија освојила више гласова него на изборима 1945. године и више гласова на нивоу целе државе него победничка конзервативна партија. На месту премијера наследио га је Винстон Черчил.
Писац је неколико књига: "Сврха и политика", "Лабуристичка странка у перспективи", "Како се то догодило" (аутобиографија), "Из Царства у Комонвелт" и друге.