Кожа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кожа представља омотач тела који је у непосредном додиру са спољашњом средином. Код бескичмењака и нижих хордата (плашташи, амфиоксус) кожа је једнослојна, док је код кичмењака изграђена од више слојева. Боја коже зависи од стања крвних жилица и количине пигмента. Површина коже одраслог човека просечне висине износи 1,7 м², а маса око 18% укупне масе тела. Покожица је изграђена од тврдих ћелија које на спољашњем слоју отпадају, а замењују их ћелије које се врло брзо множе у темељном слоју и замене старе.
Кожа | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | |
MeSH | D012867 |
TA | A16.0.00.002 |
Анатомска терминологија |
Друга животињска покровна ткива, попут егзоскелетона зглавкара,[3][4] имају различито развојно порекло, структуру и хемијску композицију. Код сисара, кожа је орган покровног система који се састоји од вишеслојног ектодермалног ткива, и штити ткива која окружује: мишиће, кости, лигаменте и унутрашње органе. Кожа различите природе постоји код водоземца, гмизаваца, и птица.[5] Сви сисари имају длаку на својој кожи, чак и морски сисари као што су китови, делфини, и плискавице, који изгледају као да су бездлаки.
Кожа је у контакту са окружењем и представља прву линију одбране од спољашњих фактора. Основне улоге коже су:
- заштитна – штити тело од механичких повреда, патогених организама (кожа је непропустљива за вирусе и бактерије кад је неоштећена),[6] од УВ Сунчевих зрака
- одржавање сталног састава унутрашње телесне средине (хомеостаза) тако што код копнених спречава губитак воде и соли, а код водених кичмењака превелики улазак воде у тело;[7]
- учествује у размени материја – размена гасова, што је од посебног значаја за дисање водених организама;
- продукција фолата и витамина Д
- учествује у процесима екскреције (излучивања) који се врше кожним жлездама;
- примање спољашњих надражаја помоћу бројних чулних органа који су у њој смештени;
- учествује у терморегулацији код хомеотермних организама (имају сталну телесну температуру и припадају им птице и сисари) тако што регулише одавање топлоте из тела (знојење).
Озбиљно оштећена кожа се може залечити путем формирања ткива ожиљка. Такво ткиво је понекад депигментисано и другачије боје. Дебљина коже такође варира од локације до локације на организму. Код људи, на пример, кожа која се налази испод очију и око очних капака је најтања кожа на телу са дебљином од свега 0,5 mm, и једна је од првих области које покажу знаке старења, као што су боре. Кожа на длановима и стопалима је дебела 4 mm и представља најдебљу кожу на телу. Брзина и квалитет зарастања рана на кожи се побољшава пријемом естрогена.[8][9][10]
Крзно је густа длака.[11] Примарна улога крзна је изолација коже. Оно исто тако служи као секундарна полна карактеристика и као камуфлажа. Код неких животиња кожа је веома тврда и дебела и може се обрађивати ради стварања кожних материја. Гмизавци и рибе имају заштитне крљушти на кожи, а птице имају перје, што су ткива направљена од β-кератина. Кожа водоземаца није јака баријера, посебно у погледу проласка хемикалија кроз кожу и често је подложна осмози и силама дифузије. На пример, жаба која седи у анестетичком раствору брзо би пала у стање седације, јер хемикалије дифузно пролазе кроз кожу. Кожа водоземаца игра кључну улогу у свакодневном опстанку и њиховој способности да искористе широк опсег станишта и еколошки услова.[12]