Колонијализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Колонијализам је појам који дефинише праксу где поједине државе шире свој суверенитет изван матичне територије кроз оснивање колонија, односно зависних подручја чије се домородачко становништво ставља под непосредну власт или их исељава.[1]
Колонијализам је такође, и назив за идеологију којом се оправдавају такви поступци, најчешће кроз разне верске и расне доктрине о супериорности одређене вере, расе или културе над верама, расама и културама народа и подручја над којима се врши политика колонијализма.[2][3]
Појам колонијализма је блиско повезан, али не и истоветан са појмом империјализма. У 20. веку је стекао пежоративно значење, јер се повезује с угњетавањем азијских, афричких и латиноамеричких народа од стране европских колонијалних сила.
У историји су познате три врсте колонијализма:
- Класичан колонијализам - води потпуном (политичком и економском) потчињавању народа и држава. Да би се овај циљ постигао, често је примењивана и оружана сила. Након што слободне земље постају колоније других земаља, постају и бесплатан извор сировина и јефтине радне снаге, а метропола добија ново тржиште за извоз робе и капитала. У последње време, класичан колонијализам се распада. Процес деколонизације се није развијао једнако брзо у свим деловима света. Северна и Јужна Америка ослобођене су још у 18. и 19. веку, а Африка и Азија тек у 20. веку.
- Неоколонијализам - представља новији облик колонијализма. Настаје и развија се у 20. веку. Његови главни носиоци су високоразвијене земље. Суштина неоколонијализма је у томе што се земљама, у мањој или већој мери, признаје политичка независност, али се у економском смислу оне доводе у зависан положај. Метропола улаже капитал у онај сегмент производње за који мисли да ће најбрже донети профит. Оваква врста колонијализма се најчешће јавља између бивших колонија и метрополе. Појавом неоколонијализма, наставља се експлоатација природних богатстава сиромашних земаља света.
- Технолошки колонијализам - настаје као вид зависности једне државе од друге, без обзира на њену моћ или војну снагу. Наука постаје основни носилац технолошког напретка, па стога све земље теже ка што већем технолошком напретку, како би могле своје производе да продају на већем тржишту. Пратећа појава технолошког колонијализма је куповање (врбовање) висококвалификованих стручњака. На овај начин, фаворизује се мали број држава које су водеће у некој области научног или технолошког развоја.