Конфедерација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Конфедерација (или савез држава, државни савез) је у својој суштини савез, који је појачан установљавањем једног заједничког органа, који нема апсолутно никакву вишу, централну власт која би конфедерацији давала обележје суверености. Конфедерација је један уговорни однос удруживања који државе међународно успостављају. Конфедерација нема ниједну од три класичне државне власти (законодавна, извршна, судска). Суштински – конфедерација нема средства и начине да одлуке централног, заједничког органа непосредно спроведе на територији својих чланица.
Спровођење тих одлука, које се доносе једногласно (што очигледно носи огроман ризик блокаде и неефикасности у раду), зависи од воље држава-чланица - јер их оне спроводе. Отклањање ове иманентне особине конфедерације у америчком уставу и стварање федералне јурисдикције биће основно мерило разликовања између федерације и конфедерације. Тако конфедерација као правни однос, нема ни централну власт, ни своју територију, нити своје становништво. Њен конститутивни акт је међународни уговор, а не устав. Државе чланице поседују како право нулификације (вета), тако и право сецесије. Отуда је јасан закључак да конфедерација није држава, те стога не може ни бити ни облик сложене државе, већ је пре један појачани облик савеза. Kонфедерација је савез неовисних, суверених држава, створен на основи међународног уговора, у сврху јединственог рјешавања неких питања од заједничког интереса. Kонфедерацијом се не ствара нова држава, већ суверене државе у конфедерацији остају и даље самостални међународноправни субјекти. Према томе, конфедеративна власт је изведена из суверене власти држава чланица (на којима и даље остаје сувереност). Државе чланице пристају пренијети одређена суверена права на конфедерацију.
Пошто државе чланице конфедерације задржавају свој суверенитет, оне имају имплицитно право на сецесију. Политички филозоф Емерих де Вател је рекао: „Неколико суверених и независних држава може да се уједини непрекидном конфедерацијом, а да свака, посебно, не престане да буде савршена држава... Заједничка разматрања неће представљати насиље над суверенитетом сваке чланице“.[1]
Под конфедерацијом, у поређењу са савезном државом, централна власт је релативно слаба.[2] Одлуке које доноси општа влада у једнодомном законодавном телу, савету држава чланица, захтевају накнадну имплементацију од стране држава чланица да би ступиле на снагу; они нису закони који директно делују на појединца, већ имају више карактер међудржавних споразума.[3]