Макроекономија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), oikonomia је такође кованица речи oikos (домаћинство) и nemein (управљање).[1] Макроекономија проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина. На пример, коришћење каматних стопа, пореза и државне потрошње за регулисање раста и стабилности привреде.[2] То укључује регионалне, националне и глобалне економије.[3][4]
У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: аутпут, бруто домаћи производ, нето домаћи производ, друштвени бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава функционисање и управљање економијом у целини.
Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929—1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мејнард Кејнс (1883—1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.
Макроекономија и микроекономија су две најопштије области у економији.[5] Циљ 17 одрживог развоја Уједињених нација је усредсређен на јачање глобалне макроекономске стабилности кроз координацију политика и кохерентност као део Агенде 2030.[6]