Милетина буна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Милетина буна је била буна против кнеза Милоша која је избила у јануару 1835. и коју је предводио Милета Радојковић. Устаници су желели да ограниче апсолутистичку власт кнеза Милоша. Пo питању како и на који начин да се регулише кнежева власт, дошло је до потпуног расцепа између кнеза Милоша и великог дела угледних српских старешина, међу којима је био и кнежев брат Јеврем Обреновић. Како за време буне није дошло до већих војних окршаја, Владимир Ћоровић је карактерише као „озбиљну демонстрацију“.[1] Кнез Милош је обећао побуњеницима сазивање народне скупштине и доношење устава ( Сретењског устава), након чега су се побуњеници разишли. То је имало за последицу избијање Милетине буне у јануару 1835. године. Отпор Милошевом начину владања пружали су и поједини народни прваци дижући велики број буна уперених директно или индиректно против самог кнеза Милоша. Најкарактеристичније буне су биле Молерова, Ђакова, Шарапићева и Милетина .[2]