![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Mississippi_River_-_New_Orleans.jpg/640px-Mississippi_River_-_New_Orleans.jpg&w=640&q=50)
Мисисипи (река)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мисисипи (енгл. ) је река у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 2.320 mi (3.730 km)[11], а од извора њене притоке реке Мисури 5.969 km. Мисисипи је најдужа река Северне Америке, а са Мисуријем је четврта по дужини у свету (после Амазона, Нила и Јангцекјанга). Протиче кроз америчке савезне државе Минесота, Висконсин, Ајова, Илиноис, Мисури, Кентаки, Тенеси, Арканзас, Мисисипи и Луизијана.[12][13] Мисисипи је главна река другог по величини дренажног система на Северно Америчком континенту, док је највећи дренажни систем Залива Хадсон.[11][14] Река у потпуности тече у Сједињеним Државама (мада њен дренажни слив досеже у Канаду). Са својим многобројним притокама, Мисисипијев слив дренира потпуно или делом 31 државе САДs и две Канадске провинције између Стеновитих планина и Апалачких планина. Површина слива Мисисипија износи око 3.275.000 милиона km². Плован је на дужини од око 3.130 km, а његов извор је 1832. године открио Хенри Скулкрафт.
Мисисипи Оджибве: Misi-ziibi[1] Дакота: Mníšošethąka[2] Мијами: Mihsi-siipiiwi[3] Чејени: Ma'xeé'ometāā'e[4] Кајова: Xósáu[5] Арапахо: Beesniicie[6] Пауни: Kickaátit[7] | |
---|---|
![]() Доњи ток Мисисипија у Њу Орлеансу | |
![]() Басен Мисисипија | |
Опште информације | |
Дужина | 3.544 |
Басен | 3.270.000 2 |
Пр. проток | 18.400[8][9] 3⁄ |
Водоток | |
Извор | Језеро Итаска[10] |
Коор. извора | 47° 14′ 22″ N 95° 12′ 29″ W |
В. извора | 450 |
Ушће | Мексички залив |
Коор. ушћа | 29° 09′ 04″ N 89° 15′ 12″ W |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Притоке | Мисури, Black River, Арканзас, Охајо, St. Croix River, Висконсин, Rock River, Илиноис, Kaskaskia River, Минесота, Де Мојн, Бела река, Црвена река Југа, Епл, Big Muddy River, St. Francis River, Јазу, Big Black River, Maquoketa River, Wolf River, Rice Creek, Ајова, Turkey River, Loosahatchie River, Meramec River, Ouachita River, Wapsipinicon River, Chippewa River, River des Peres, Bayou Pierre, Catfish Creek, Crow River, Duck Creek, Hatchie River, Henderson Creek, Little Maquoketa River, Marys River, Obion River, Prairie River, Rum River, Rush River, Salt River, Schoolcraft River, Skunk River, Swan River, Swan River, Trempealeau River, Turtle River, Upper Iowa River, Vermillion River, Wind River, Yellow River, Village Creek (Allamakee County, Village Creek, Big Black River, Maquoketa River, Wolf River, Rice Creek, Brazeau, Cinque Hommes Creek, Nokasippi, Apple Creek, Coles, River aux Vases, Minnehaha Creek, Фокс, Bassett Creek, Sucker |
Река на Викимедијиној остави |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Lake_Itasca_Mississippi_Source.jpg/640px-Lake_Itasca_Mississippi_Source.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Mississippi_delta_from_space.jpg/640px-Mississippi_delta_from_space.jpg)
За почетак реке узима се место где она истиче из језера Итаска у северном делу савезне државе Минесота. Из језера истиче на надморској висини од 450 метара. Мисисипи се улива у Мексички залив преко делте која има три главна рукавца и неколико мањих. На реци се јавља висок водостај у пролеће, када се топи снег, као и лети када на овом простору падају обилне кише. Пошто су шуме које су се налазиле око реке уништене, сада се река често излива и причињава велику материјалну штету. Највећа поплава је била 1927. године. Важнија притоке са леве стране је Охајо, а са десне стране Мисури, Арканзас и Црвена река Југа.
Амерички староседеоци су дуго живели дуж реке Мисисипи и њених притока. Већина њих су били ловци-сакупљачи, али су неки, као што су градитељи насипа, формирали плодна пољопривредна друштва. Долазак Европљана у 16. веку променио је изворни начин живота, како су први истраживачи, а затим насељеници, у све већим бројевима пристизали.[15] Река је прво служила као баријера, формирајући границе за Вицекраљевство Нова Шпанија, Нову Француску, и ране Сједињене Државе, а затим као витална транспортна артерија и комуникациона веза. У 19. веку, током доба високе заступљености идеологије манифестне судбине, Мисисипи и неколико западних притока, а пре свега Мисури, формирали су путеве за западну експанзију Сједињених Држава.
Формирана од дебелих слојева речних силтних наноса, област око Мисисипија су међу најплоднијим пољопривредним регионима у САД, што је довело до ере спратних речних пароброда. Током Америчког грађанског рата, заузимање Мисисипија од стране снага Уније је означило прекретну тачку ка победи због важности реке као као трговачке и транспортне руте, не само за Конфедерацију. Због знатног раста градова и великих бродова и баржи који су заменили речне бродове, током првих декада 20. века дошло је до спровођења масивних инжењерских подухвата као што су насипи, преводнице и бране, који су често рађени у комбинацији.
Од почетка савременог развоја слива, Мисисипи је такође видео свој удео загађења и проблема животне средине - најважније велике количине пољопривредног отицања, што је довело до настанка мртве зоне Мексичког залива у близини ушћа реке. Последњих година, река је показала стабилан помак ка каналу реке Атчафалаја у ушћу; промена курса би била економска катастрофа за луку града Њу Орлеанс.