Научна револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Научна револуција била је серија догађаја који су обележили појаву модерне науке у раног модерном раздобљу, кад је напредак у областима математике, физике, астрономије, биологије (укључујући људску анатомију) и хемије трансформисао ставове друштва према природи.[1][2][3][4][5][6] Научна револуција започела је у Европи при крају ренесансе и наставила се до завршетка 18. века, утичући на интелектуални друштвени покрет познат као просветитељство. Док су датуми предмет расправа, студија коју је Никола Коперник објавио 1543. године под насловом (О револуцијама небеских сфера) често се наводи као почетак научне револуције.
Концепт научне револуције која се одвијала током дужег периода појавио се у осамнаестом веку у раду Жана Силвена Баја, који ју је сагледавао као двостепени процес уклањања старог и успостављања новог.[7] Почетак научне револуције, научне ренесансе, био је фокусиран на опоравку знања античког доба. Сматра се да се тај стадијум генерално завршио 1632. године са објављивањем Галилејовог рада Дијалог у вези са два главна светска система.[8] Завршетак научне револуције се приписује „великој синтези” у виду рада Исака Њутна из 1687. са насловом Математички принципи природне филозофије. Тај рад је формулисао законе кретања и универзалне гравитације, чиме је комплетирана синтеза нове космологије.[9] До краја 18. века, просветитељство које је следило научној револуцији је замењено „добом рефлексије”.