Облик владавине
начин на који је друштво организовано / From Wikipedia, the free encyclopedia
Облик владавине је елемент облика државе, који дефинише систем организације највиших државних органа, поступак њиховог формирања, вријеме активности и надлежности, и редослијед интеракције ових тијела међу собом и са становништвом, као и степен учешћа јавности у њиховом формирању.[1]
- Облик владавине у ужем смислу је организација виших државних органа власти (начин организовања врховне власти у држави).
- Облик владавине у ширем смислу је начин организације и интеракције свих органа власти државе.
Облик владавине не треба мијешати са обликом државне власти и политичким системом државе. Све заједно, те три карактеристике су комплементарне једна другој и описују облик државе.
Облик владавине показује:
- како настају највиши органи власти у држави;
- каква је њихова структура;
- који је принцип у основи интеракције међу државним органима;
- како изградити однос између врховног ауторитета и обичних грађана;
- у којој мјери организација државе омогућава осигурање права и слободе грађана.
Облик владавине је најстарији елемент који карактерише структуру власти, који је почео да се изучава још у Античкој Грчкој. У различитим периодима историје, Облик владавине имао је другачије значење. У аграрном друштву облик владавине је био сведен само на начин избора шефа државе — путем насљеђивања или путем избора. Са распадом феудализма и преласком на индустријско друштво, у пратњи слабљења моћи монарха, јавља се консолидација представника народа, а Облик владавине почео је да се развија. Највећи значај придобило је не то како је протекао пренос власти — путем насљедства или бирањем шефа државе у земљи, него то како је организован однос између шефа државе, скупштине, судства, како да међусобно уравнотеже своја овлашћења,[2] тј. како да подјеле власт.