Општина Ариље
општина Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Општина Ариље се налази у западном делу Србије, у Златиборском округу, у сливу река Рзава и Моравице.
Општина Ариље | |||
---|---|---|---|
Зграда скупштине општине Ариље | |||
| |||
Основни подаци | |||
Држава | Србија | ||
Управни округ | Златиборски | ||
Седиште | Ариље | ||
Становништво | |||
Становништво | 17.063 (2022)[1] | ||
Географске карактеристике | |||
Површина | 349 2 | ||
Остали подаци | |||
Временска зона | (), лети () | ||
Веб-сајт |
Удаљено је од Београда 195 , Чачка 46 и Ужица 36 . Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 , а села горњег подручја општине су и до 800 . Највиши врх општине је планина Кукутница са 1.382 надморске висине. Површина општине је 349 на чијем подручју живи 18.792 становника (према попису становништва из 2011. године), у једном градском и 21 сеоском насељу (организовано у 15 месних заједница). Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 17.063 становника[1] У општинском центру и приградским насељима број становника од краја Другог светског рата непрекидно расте док се у осталим селима непрестано смањује. Око 58% становништва је староседелачко, око 23% интерних миграната а око 19% из других општина.
Око 13.000 становника је радно активно у државном или приватном сектору. Железнице нема а путну мрежу у општини чини око 705 путева, од чега је 160 асфалтираних. Главни пут је магистрални М21/2 у дужини 12,6 и регионални Р228 у дужини 43 . Густина путне мреже је 0,87 км/км². Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.
Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од 1970. године, Ариље представља центар производње малине познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво. Године 2019. се малина плантажно гајила на око 1.200 .[2]