Павле Ритер Витезовић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Павле Ритер Витезовић (Сењ, 7. јануар 1652 − Беч, 20. јануар 1713) био је барокни хрватски књижевник, песник, картограф, дипломата, национални радник и члан Хрватског сабора.[1][2][3] Учесник је у сукобима против Османлија и један од представника Беча у Марсељијевој дипломатској комисији која је имала задатак да утврди нове границе између Хабзбуршке монархије, Млетачке републике и Османског царства, која је формирана након мира у Сремским Карловцима 1699. и велике победе Хабзбурга над Османлијама.[2][3]
Павле Ритер Витезовић | |
---|---|
Датум рођења | (1652-01-07)7. јануар 1652. |
Место рођења | Сењ, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 20. јануар 1713.(1713-01-20) (61 год.) |
Место смрти | Беч, Хабзбуршка монархија |
Иако немачког порекла, својим политичким деловањем кроз програматско-пропагандне списе попут Оживљене Хрватске (Croatia Rediviva), као и својим положајем у Хабзбуршкој држави, одиграо је велику улогу у формирању хрватске националне свести и оставио утицај на будуће хрватске политичаре и књижевнике попут Анта Старчевића, Људевита Гаја и Еугена Кватерника.[2][3][4] Том приликом, разрадио је идеје илиризма по којима су Словени заправо Илири, и на темељима тога све Словене прогласио Хрватима, док је границе хрватске територије одредио на широко подручје од Црног мора до Алпа,[4][5] чиме је поставио темељ великохрватске идеје.[5][6][7][8] Захваљујући овом политичком раду, постао је историчар и дворски саветник Хабзбуршког цара Леополда I.[2][3][4]