Пародија
имитаторско дело са циљем ругања, критиковања или тривијализације изворног дела / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пародија, позната и као карикатура или шала, јесте дјело створено да имитира, прикаже смијешним или коментарише оригинално дјело — предмет, аутора, стил или неку другу мету дјела — путем сатиричне или ироничне имитације. Како тврди књижевни теоретичар Линда Хутчен „пародија... је имитација, не увијек на рачун пародираног дјела”. Други критичар, Симон Дентит, пародију дефинише као „било коју културну праксу која пружа релативно полемичну алузију имитације друге културне продукције или праксе”.[1] Пародија се може пронаћи у умјетности или култури, укључујући књижевност, музику (иако је „пародија” у музици имала раније, нешто другачије значење него у другим умјетничким формама), анимацију, играње игрица и филм.
Писац и критичар Џон Грос разматра у својој Oxford Book of Parodies, да се пародија изгледа развија на подручју између патиша („композиција у другом умјетниковом маниру, без сатиричне намјере”) и бурлеске (која се „игра са материјалом високе књижевности и прилагођава га нижим крајевима”).[2] У међувремену, Encyclopédie Денија Дидроа прави разлику између пародије и бурлеске, „добра пародија је дивна забава, способна да забавља и подручава најсмисленије и најсјајније умове; бурлеска је биједна лакрдија која може само задовољити становништво”.[3] Историјски гледано, када свакодневница постане досадна, као што је то био случај са моралним мелодрамама у другом десетљећу 20. вијека, она задржава своју вриједнот само као пародија, што показују кратки филмови Бастера Китона који су изругивали тај жанр.[4]