Политичка корупција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Политичка корупција је употреба моћи од стране владиних званичника у сврху незаконите личне добити. Нелегални чин неког службеника представља политичку корупцију само ако је тај чин директно повезан са њиховим службеним дужностима, ако је учињен прекорачењем овлашћења или укључује трговину утицаја.
Облици корупције се разликују, али укључују мито, изнуду, кронизам, непотизам, парохијализам, покровитељство, коришћење положаја или политичког утицаја у нечије име у замену за новац, уцену и проневеру. Корупција може да олакша криминалне подухвате као што су трговина дрогом, прање новца, и трговина људима, мада није ограничена на ове активности. Злоупотреба моћи владе у друге сврхе, као што су репресија над политичким противницима и општа полицијска бруталност, такође се сматрају политичком корупцијом. Случај Масиулис је типичан пример политичке корупције.
Активности које чине нелегалну корупцију разликују се у зависности од земље или надлежности. На пример, неке праксе политичког финансирања које су легалне на једном месту могу да буду нелегалне на неком другом. У неким случајевима, владини званичници имају широка или лоше дефинисана овлашћења, што отежава да се направи разлика између легалних и илегалних поступака. Широм света, процењује се да само мито обухвата преко једног трилиона америчких долара годишње.[1] Стање неконтролисане политичке корупције познато је као клептократија, што дословно значи „владавина лопова”.
Неки облици корупције – који се сада називају „институционална корупција”[2] – разликују се од мита и осталих врста очигледне личне користи. Сличан проблем корупције настаје у било којој институцији која зависи од финансијске подршке људи који имају интересе који могу да буду у сукобу са примарном сврхом институције.[3]