Превођење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Превођење је процес преноса значења текста из једног у други језик. Како текстови могу бити усмени или писани, тако и превођење може бити усмено или писмено. У српском језику постоји један термин за обе врсте превођења, док у бројним другим језицима постоје различите речи за различиту врсту превођења. Исто као што је и сам језик прво постојао само у усменом облику, тако се и превођење прво јавило као усмено, а тек касније као писано. Особа која преводи зове се преводилац (ж.р. преводитељка) и, поред изузетно доброг познавања језика са којег преводи и свог матерњег језика, потребно је и да једнако добро познаје обе културе како би пренела смисао текста. И код усменог и код писаног превођења најчешће се преводи на матерњи језик, мада у случајевима када преводилац изузетно добро познаје и други језик, може да преводи и на њега.
Резултат ове радње назива се преведени текст или превод. Ако се са полазног језика преводи говор, у питању је усмено превођење, а ако се преводи текст, превођење је писмено. Усмено превођење може бити истовремено (симултано), ако се говор преводи у исто време док се слуша, и узастопно (консекутивно), ако се прво чује део говора, па се преведе. Дисциплина која систематски проучава теорију, опис и примену превођења назива се традуктологија.[3]
Док је усмено превођење несумњиво постојало и пре појаве писма, писмено превођење је настало тек након појаве писане књижевности. Постоје делимични преводи Епа о Гилгамешу на тадашње језике Блиског истока настали око 2000. п. н. е.[4]
Како превођење траје дуго, од четрдесетих година двадесетог века покушава се наћи начин за аутоматизовање превођења коришћењем машина (машинско превођење) или за механичко пружање помоћи преводиоцу (превод потпомогнут програмом).[5] Појава интернета омогућила је стварање светског тржишта преводилачких услуга и омогућила је лако локализовање језика.[6]