Птолемејско краљевство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Птолемејско краљевство (грч. )[1] је хеленистичка држава која је обухватала територију данашњег Египта, а на врхунцу моћи и Левант, делове данашње Либије, Мале Азије, Арабије и Грчке. Државом је владала династија Птолемеја коју је основао Птолемеј I Сотер након смрти Александра Великог 323. године пре нове ере, а која је окончана смрћу Клеопатре и римским присвајањем Египта као провинције 30. године пре нове ере.
Птолемејско краљевство је основао Птолемеј I Сотер, дијадох пореклом из Македоније који је, када се 305. године пре нове ере прогласио за фараона Египта, основао моћну македонску династију која је владала територијом од Сирије до Кирне, од Медитерана до Нубије. Неки научници сматрају да је краљевство основано 304. године п. н. е. услед разлике у календару: Птолемеј је био крунисан 304. године п. н. е. по египатском календару,[2] али 305. године по македонском календару; да би се ове несугласице решиле, година 305/304 се наводи као прва година Птолемејског краљевства у демотским папирусима.[3]
Александрија, грчки полис који је основао Александар Велики, је постала престоница и главни центар трговине и грчке културе. Да би били признати као владари, Птолемеји су се проглашавали за фараоне и преузели дужност фараона да одржавају маат. Такође су преузели и египатску владарску традицију да склапања бракова са рођацима како налаже мит о Озирису, на јавним споменицима су били приказивани у египатској ношњи и учествовали су у египатској религијској пракси. Током овог периода је дошло до различитих ратова са другим државама, али и до грађанских ратова што је довело до тога да држава све више слаби да би на крају била анексирана као римска провинција. Међутим, чак и након римског освајања, хеленска култура је наставила да цвета у Египту услед Римског царства и Византије који су је баштинили.