Роберт Кох
немачки лекар и микробиолог / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хајнрих Херман Роберт Кох ( ;[1][2] Клаустал-Целерфелд, 11. децембар 1843 — Баден-Баден, 27. мај 1910) је био лекар и микробиолог.[3] Као откривач специфичних узрочника смртоносних заразних болести укључујући туберкулозу, колеру (иако је саму бактерију открио Филипо Пачини 1854. године) и антракс, сматра се једним од главних оснивача модерне бактериологије. Као такав је популарно прозван оцем микробиологије (са Лујем Пастером),[4] и као оцем медицинске бактериологије.[5][6] Његово откриће бактерије антракса (Bacillus anthracis) 1876. године сматра се рођењем модерне бактериологије.[7] Његова открића су директно пружила доказе за микробну теорију болести, и научну основу јавног здравља.[8]
Роберт Кох | |
---|---|
Датум рођења | (1843-12-11)11. децембар 1843. |
Место рођења | Клаустал-Целерфелд, Немачка конфедерација |
Датум смрти | 27. мај 1910.(1910-05-27) (66 год.) |
Место смрти | Баден-Баден, Немачко царство |
Образовање | Универзитет у Гетингену |
Поље | медицина |
Награде | Нобелова награда за медицину |
Потпис |
Док је радио као приватни лекар, Кох је развио многе иновативне технике у микробиологији. Он је био први који је у микроскопији користио сочиво са уљним урањањем, кондензатор и микрофотографију. Његов проналазак методе бактеријске културе помоћу агара и стаклених плоча (коју је касније развио његов помоћник Јулијус Ричард Петри као Петријеву посуду) учинио га је првим који је узгајао бактерије у лабораторији. У знак захвалности за његов рад, именован је за владиног саветника у Царској здравственој канцеларији 1880. године, унапређен у виши извршни положај (Geheimer Regierungsrat) 1882. године, директор Хигијенског института и катедре (професор хигијене) Медицинског факултета при Берлинском универзитету 1885. и Краљевском пруском институту за инфективне болести (касније преименован у Институт Роберта Коха након његове смрти) 1891. године.
Методе које је Кох користио у бактериологији довеле су до успостављања медицинског концепта познатог као Кохови постулати, четири генерализована медицинска принципа за утврђивање односа патогена са специфичним болестима. Концепт је још увек у употреби у већини ситуација и утиче на касније епидемиолошке принципе, као што су критеријуми Бредфорд Хила.[9] Уследила је велика контроверза када је Кох открио туберкулин као лек за туберкулозу за који се показало да је неефикасан, али је развијен за дијагнозу туберкулозе након његове смрти. За своја истраживања туберкулозе добио је Нобелову награду за медицину и физиологију 1905. године.[10][11] Дан када је најавио откриће бактерије туберкулозе, 24. март, Светска здравствена организација обележава као „Светски дан борбе против туберкулозе“ сваке године од 1982. године.
Уз Луја Пастера, сматра се оснивачем бактериологије.