Секстант
навигациони инструмент за мерење угла / From Wikipedia, the free encyclopedia
Секстант (према латинском , генитиv : шести део) врста је инструмента која се користи за ручно мерење угаоне висине небеских тела с брода или авиона. Процена овог угла, надморске висине, позната је као виђење или гађање на објекат или узимање нишана. Угао и време када је измерен могу се користити за израчунавање позиције положаја на наутичкој или ваздухопловној карти - на пример, посматрање Сунца у подне или Полариса ноћу (на северној хемисфери) за процену географске ширине. Увиђање висине оријентира може дати меру удаљености и, држећи се водоравно, секстант може измерити углове између објеката за положај на карти.[1] Секстант се такође може користити за мерење лунарне удаљености између Месеца и другог небеског објекта (као што су звезда или планета) како би се одредило Гриничко средње време, а тиме и географска дужина.
Састоји се од тела с малим огледалом и лимбом, алхидаде са великим огледалом и бубњићем, затамњених стакала, телескопа и прибора.[2] Тело секстанта је од лаког метала и има облик кружног сектора.[2] Кружни сектор је раније имао угао од 45° (октант), касније се тај угао повећао на 60° (секстант), а данас је тај угао већи (до 80°), али је задржао име секстант.[2] Данас се мање употребљава због употребе сателитске навигације. Развио се из квадранта Томаса Годфрија (1731) и Џона Хадлија (1732). Тело секстанта носи ручку, дурбин, кружну плочу (лимб) подељену на ступњеве, оквир малога огледала (у којем је једна половина обично стакло), помичну ручицу (алхидаду) и затамнена стакла (вештачки обзор). На алхидади се налазе помично велико огледало и нониус или микрометарски бубњић. Кроз далекозор и стакло малог огледала мотри се морски обзор (хоризонт), а помицањем алхидаде окреће се велико огледало све док се слика небеских тела не преклопи с обзором. На алхидади се тада очита угаона висина. Њиме се заправо могу мерити углови до 120°.
Либелни секстант употребљава се на ваздухопловима; угаона се висина мери од средине ваздушног мехурића у либели, који надомешта морски или вештачки обзор. Перископски секстант служи за мерење угаоне висине на подморницама и ваздухопловима (перископ). Радарски секстант с емисијско-пријемном антеном употребљава се за мерење угаоне висине и азимута Месеца. Електромагнетни таласи емитовани према Месецу одражавају се с Месечеве површине и враћају на антену. Мерењем угла елевације и прамчанога угла брода добијају се угаона висина и азимут Месеца (радар). Радиосекстант аутоматски прати Сунце и током магле, јер је осетљив на микроталасе с таласном дужином од приближно 0,8 , што их зрачи Сунце.[3]