Смртна казна
правни процес где се особа усмрћује на основу државне казне за злочин / From Wikipedia, the free encyclopedia
Смртна казна је правна санкција чије извршење за последицу има смрт осуђеника. За смртну казну се сматра да је једна од најстаријих институција кривичног права, односно да је дуго времена била једино средство које су древна људска друштва имала на располагању у сврси очувања реда и закона. Касније, с развојем држава и њених институција, развиле су се и алтернативе смртној казни, попут прогонства у прекоморске кажњеничке колоније или институције државног затвора.
Смртна казна представља крајњу и најстрожу казну која је данас предвиђена у одређеним правним системима. Према подацима Амнести интернашонала у 2002. години више је од 3248 особа осуђено на смрт у 67 земаља, а од те бројке извршењем смртне казне убијено је више од 1526 особа у 31 земљи света. У Кини је забележено 1060, у Ирану 113, а у САД 71 извршење смртне казне, што је 81% свих смакнућа смртном казном у прошлој години (ови се бројеви односе искључиво на податке АИ-а, док су стварни бројеви вероватно и већи). Смртна казна је изричито укинута од стране Већа Европе протоколом бр. 6. уз Конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода.[2][3]
У развијеним земљама преовладавају затворске казне као најстроже прописане казне (најчешће казна доживотног затвора).[4]
Смртна казна данас је извршавана бројним методама. САД је донедавно електрична столица била најчешће кориштена метода, а од 2000. године чешће се користи тзв. смртоносна инјекција. Већином су земље са смртном казном оне које следе исламске шеријатске теократске законе. Ту су методе вешање, јавног бичевање, каменовање и друге болније методе.