Стандардни језик
идиом који становништво користи у свом јавном и формалном дискурсу; нормирани језик који има најмање једну стандардну варијанту, осим осталих варијетета; идиом који је прошао процес стандардизације / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стандардни језик, стандардни дијалект или књижевни језик представља кодификовани или уређени облик језика, који подржава нека институција. Ова подршка може да укључује подршку државе. Стандардни језик може бити представљен као „правилан“ облик језика у школама, за који постоје граматике, речници и уџбеници који постављају „правилан“ говорни и писани облик.[1][2] Могу да постоје стандардни дијалекти повезани са језиком. На пример, стандардни амерички енглески, британски енглески, стандардни индијски енглески могу бити сматрани стандардним дијалектима енглеског језика.[3]
Нестандардни дијалект, као и стандардни дијалект, има потпун речник, граматику и синтаксу, али не и добробит институције која га подржава. Нормирање српског језика врши се кроз Правопис српскога језика.
У источноевропској лингвистичкој традицији се термин "књижевни/литерарни језик" уобичајено раби као синоним термина "стандардни језик",[4][5][6] иако неки аутори сматрају литерарни језик једним од функционалних стилова језика, стављајући га у опозицију говорном идиому,[7] или третирају тај појам као израз за "језик књижевности".[1]