Сухој Су-27
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сухој Су-27 (рус. , НАТО назив ) је вишенаменски високоманеварски ловац, четврте генерације, за постизање превласти у ваздушном простору, у свима временским условима, дању и ноћу. Уведен је у оперативну употребу Црвене армије, 1990. године, а касније је настављено са његовом употребом у ратном ваздухопловству Русије, као са једним од основних борбених авиона, за обезбеђење превласти у ваздушном простору. У оперативној употреби је и у другим бившим земљама Совјетског Савеза, Индији, Кини, Ирану и другим.
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | 1984. |
Дужина | 21,935 |
Размах крила | 14,70 |
Висина | 5,932 |
Површина крила | 63 |
Празан | 16.380 |
Нормална полетна | 23.000 |
Макс. маса при узлетању | 30.000 |
Макс. спољни терет | 8.000 |
Мотори | 2 АЛ-31Ф |
Потисак | 2 × 75,22 / 122,8 |
Макс. брзина на опт | 2.500 |
Тактички радијус кретања | 1.400 |
Долет | 3.900 |
Плафон лета | 18.500 |
Брзина пењања | 18.000 |
Фирма Сухој/КнААПО га је развила и производила. Главни конструктор авиона Су-27 је Михаил Петрович Симонов.
Постизање превласти у ваздушном простору је у допуни са нешто мањим авионом МиГ-29, по сличном систему као Американци са F-15 игл и F-16 фајтинг фалкон. На основу стандардне верзије Су-27, развијено је више варијанти за различите намене, као што је морнаричка Су-33 (Су-27К), школско-борбена Су-27УБ, вишенаменски ловци у више варијација Су-30 и Су-35 (Су-27М).[1][2][3]