Тасманија
држава Аустралије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Тасманија је острво на источној ивици Индијског океана, отприлике 240 км јужно од аустралијског континента.[3] Име је добила по холандском морепловцу Абелу Тасману који је и открио острво. Тасманија такође означава истоимену аустралијску државу, која поред главног острва Тасманија садржи и више малих, углавном ненасељених група острва. Главни и највећи град је Хобарт, а други по величини је Лонсестон. Држава обухвата главно острво Тасманију, 26. по величини острво на свету и околних 1000 острва.[4] Држава је имала око 541.000 становника до септембра 2020. Главни и највећи град је Хобарт, са око 40 посто становништва које живи у широј околини Хобарта.[5]
Тасманија | ||
---|---|---|
Држава | ||
| ||
Надимци:
| ||
Мото: Ubertas et Fidelitas (Fertility and Faithfulness) | ||
Локација Тасманије у Аустралији | ||
Координате: 42° S 147° E | ||
Country | Аустралија | |
Крунска колонија као Ван Дименова земља | 1825 | |
Одговорна влада као Колонија Тасманија | 1856 | |
Федерација | 1. јануар 1901 | |
Аустралијски закон | 3. март 1986 | |
Престоница | Хобарт | |
Највећи град | Хобарт | |
Влада | ||
• Тип | Уставна монархија | |
• Тело | Тасманска влада | |
• Влада | Барбара Бејкер | |
• Премијер | Питер Гатвејн (Либерал) | |
Површина | ||
• Укупно | 90.758 km2 (35,042 sq mi) | |
• Копно | 68.401 km2 (26,410 sq mi) | |
• Вода | 22.357 km2 (8,632 sq mi) | |
Ранг области | 7th | |
Највиша надм. висина (Планина Оса) | 1.617 m (5,305 ft) | |
Становништво (септембар 2020)[1] | ||
• Укупно | 541.071 | |
• Ранг | 6. | |
• Густина | 6,0/km2 (15/sq mi) | |
• Ранг густине | 4. | |
Демоним(и) |
| |
Временска зона | AEST (UTC+10:00) | |
• Лети (DST) | AEDT (UTC+11:00) | |
Поштански код | TAS | |
3166 код | AU-TAS | |
GSP година | 2019–20 | |
GSP ($A милион) | $32.102[2] (осми) | |
GSP по становнику | $59.779 (седми) | |
Веб-сајт |
Тасманија има укупну површину од 68.401 2 (26.410 квадратних миља), док главно острво има површину од 64.519 2 (24.911 квадратних миља).[6] Око 42% њене копнене површине, укључујући националне паркове и места светске баштине, заштићено је.[7] Прва еколошка политичка партија у свету основана је на Тасманији.[8]
Верује се да су на главном острву 40.000 година пре британске колонизације живели абориџински народи.[9] Сматра се да су се абориџински Тасманци одвојили од континенталних абориџинских група пре око 11.700 година, након што је пораст нивоа мора формирао Басов пролаз.[10] Процењује се да је абориџинско становништво у време британског насељавања обухватало између 3.000 и 7.000 особа, али је скоро нестало у року од 30 година комбинацијом насилног герилског сукоба са досељеницима (познатим као „Црни рат”), међуплеменског сукоба и ширење заразних болести на које нису имали имунитет. Сукоб, који је досегао врхунац између 1825. и 1831. године, и довео до више од три године ванредног стања, коштао је живота скоро 1.100 Абориџина и досељеника.
Острво су трајно населили Европљани 1803. године као казнену колонију Британског царства како би спречила потраживања [[First French Empire]|Првог француског царства]] на ту земљу током Наполеонових ратова. Острво је у почетку било део колоније Нови Јужни Велс, али је постало засебна колонија под именом Ван Дименова земља (названа по Антонију ван Димену) 1825. године.[11] Отприлике 75.000 осуђеника послато је у Ван Дименову земљу пре него што је ова пракса, позната као транспорт, обустављена 1853.[12] Године 1855, донесен је садашњи устав Тасманије, а следеће године колонија је формално променила име у Тасманија. Године 1901. постала је држава Аустралија кроз процес Аустралијске федерације.