Том Брејди
играч америчког фудбала, квортербек / From Wikipedia, the free encyclopedia
Томас Едвард Патрик Брејди Млађи (енгл. ; Сан Матео, 3. август 1977) амерички је бивши професионални играч америчког фудбала који је играо на позицији квотербека. Првих 20 година провео је у Њу Ингланд патриотсима, гдје је био главни играч у најбољем периоду клуба, од 2001. до 2019. године, када су шест пута освојили титулу првака НФЛ лиге, девет пута титулу првака конференције и 17 пута титулу првака дивизије, након чега је прешао у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио, рекордну, седму титулу. Сматра се најбољим квотербеком и играчем америчкога фудбала свих времена.[1] Пет пута је био МВП Супербоула, три пута МВП лиге и два пута офанзивни играч лиге. Рекордер је по броју побједа у каријери, као и по броју постигнутих тачдауна.
Том Брејди | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Томас Едвард Патрик Брејди Млађи | ||||||||||||||||
Надимак | Страшни Том, Тачдаун Том, GOAT, Фараон, Господин Повратак | ||||||||||||||||
Датум рођења | ( 1977-08-03)3. август 1977. (46 год.) | ||||||||||||||||
Мјесто рођења | Сан Матео, Калифорнија, САД | ||||||||||||||||
Супружник |
Жизел Биндшен (в. 2009 — р. 2022) | ||||||||||||||||
Висина | 1,93 | ||||||||||||||||
Маса | 102 | ||||||||||||||||
Средња школа |
| ||||||||||||||||
Колеџ | Мичиген (1996—1999) | ||||||||||||||||
НФЛ драфт | 2000. / 199. пик, 6. рунда | ||||||||||||||||
Одабрао: Њу Ингланд патриотси | |||||||||||||||||
Позиција | квотербек | ||||||||||||||||
Године | Тим | ||||||||||||||||
2000—2019 | Њу Ингланд патриотси | ||||||||||||||||
2020—2023 | Тампа Беј баканирси | ||||||||||||||||
Издвојено из каријере и награде | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
НФЛ статистика | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Статистика играча на сајту |
Након што је играо на колеџу за Мичиген, изабран је као 199. пик укупно на драфту 2000, у шестој рунди, од стране Њу Ингланда, чиме је стекао репутацију највеће крађе на драфту у НФЛ-у.[2][3][4] У другој сезони, постао је стартни квотербек, а Њу Ингланд је освојио прву титулу у Супербоулу. Као главни стартер тима током 18 сезона,[lower-alpha 1] предводио је тим до 17 титула првака дивизије (укључујући 11 заредом, од 2009. до 2019), 13 титула првака конференције (укључујући осам заредом, од 2011. до 2018), као и до девет наступа и шест титула у Супербоулу, што је рекорд за неког играча у лиги, а такође, Њу Ингланд се са шест титула изједначио на првом мјесту са Питсбург стилерсима.[7] Године 2020. прешао је у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио титулу у Супербоулу исте сезоне, чиме је повећао свој рекорд на десет наступа и седам титула. У фебруару 2022. објавио је да завршава каријеру, али је затим одлучио да одигра још једну сезону и, након двије сезоне заредом током којих је његов тим изгубио у плеј-офу, завршио је каријеру у фебруару 2023. године. Од 2024. договорио је да буде главни експертски коментатор за НФЛ на мрежи .
Рекордер је по броју покушаја додавања, јарди након додавања, тачдауна након додавања и по броју утакмица које је стартовао, а такође је рекордер по броју учешћа на на Ол-стар мечу — Про боулу, гдје је учествовао 15 пута. Квотербек је са највише побједа у каријери, највише побједа у регуларном дијелу НФЛ лиге, највише побједа у плеј офу; рекордер је са највише МВП награда у Супербоулу, а једини је играч који је добио МВП награду са два различита тима и једини је играч који је освојио Супербоул у три различите деценије. Са 40 година, постао је најстарији играч који је добио МВП награду, за најкориснијег играча НФЛ лиге, а са 43 године, постао је најстарији играч који је добио МВП награду у Супербоулу, као и најстарији стартни квотербек који је освојио Супербоул.[8] Једини је квотербек који је проглашен у идеални тим НФЛ лиге у двије различите деценије: 2000—2009 и 2010—2019,[9] а такође, сврстан је у идеални тим НФЛ лиге свих времена 2019. године, поводом стогодишњице лиге. Два пута је добио награду за спортисту године по избору часописа , 2005. и 2021. године, поставши четврти спортиста који је награду добио два пута, уз Тајгера Вудса, Стефа Карија и Леброна Џејмса