Хептархија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хептархија (грч. = седам држава, седмовлашће) је историографски термин који се односи на англосаксонске краљевине у данашњој јужној, источној и централној Енглеској у позној антици и раном средњем веку. Под хептархијом се обично подразумевају: Весекс, Есекс, Источна Англија, Кент, Мерсија, Нортамбрија, Сасекс. Побројане англосаксонске краљевине на крају су уједињене у Краљевину Енглеску.
Термин хептархија користи се од 16. века, али се првобитна идеја да је било свега седам англосаксонских држава приписује енглеском историчару из 12. столећа Хенрију из Хантингдона. Он је први употребио израз хептархија у свом делу Историја Енглеза (лат. )[1].