Хуманизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хуманизам је филозофски став усмерен на људске вредности. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На човечанство гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и животну средину.[1]
У савремено доба, хуманистички покрети су обично покрети изнад било које религије, повезани са начелом секуларности. Данас се хуманизам односи на секуларни животни став који, без натприродног, наглашава достојанство и вредност сваког људског бића и способност за самоостварење употребом разума. Усмерен је на људско деловање и потребу да се знање о свету и универзуму треба формулисати искључиво на основу разума, научног метода, логике и емпиризма, а не на основу традиције, религијских објава и догми, ауторитета и емоција.[2]