Целулоза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом.[5] Целулоза (лат. : мала ћелија) је у природи најраспрострањеније угљениково једињење на Земљи. То је Угљени хидрат (полисахарид) с великом релативном молекуларном масом. Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (6105). Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80% суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија. Потпуном хидролизом целулозе добија се – глукоза. Основу целулозе чине у ствари, два анхидрида – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула – глукозе, повезаних глукозидном везом.
Идентификација | |
---|---|
број |
|
| |
100.029.692 | |
број | 232-674-9 |
Е-бројеви | E460 (згушњивачи, ...) |
UNII | |
Својства | |
(C 6H 10O 5) n | |
Моларна маса | |
Агрегатно стање | бели прах |
Густина | |
Тачка топљења | 260—270 °C; 500—518 °F; 533—543 K разлаже се[4] |
Растворљивост у води |
н/а |
Термохемија | |
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
−963.000 |
Стд енталпија сагоревања (298) |
−2828.000 |
Опасности | |
NFPA 704 | |
Границе изложености здравља у САД (): | |
(дозвољено) |
3 (укупно) 3 (респ)[4] |
(препоручено) |
3 (укупно) 3 (респ)[4] |
N.D.[4] | |
Сродна једињења | |
Сродна једињења |
Скроб |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Y верификуј (шта је YН ?) | |
Референце инфокутије | |
Већином се налази у облику влакана, која су врло чврста, нерастворна у води, слабим киселинама и лужинама, те у органским растварачима.[6][7][8] Целулоза настаје у природи фотосинтезом и чини готово половину материје од које су грађене ћелијски зидови у дрвећу и једногодишњим биљкама. За производњу папира употребљава се такозвана техничка целулоза, која осим чисте целулозе садржи мањи или већи удео хемицелулозе и лигнина, те незнатне количине смоле, воскова и минералних материја.[9]
Целулоза је најзаступљенији органски полимер на Земљи.[10] Удео целулозе у памуку је до 98%, у дрву 40 до 50%, у слами око 30%.[11][12][13] Целулоза је основни састојак многих данас незаменљивих индустријских производа: папира, картона, лепенке, вате и целулозних влакана за текстилну индустрију, а широку примену налазе и њени деривати (естери и етери) у производњи лакова, експлозива, лепака, филмских трака, целулоида и другог. Целулоза је полисахарид с бруто једначином , при чему је ступањ полимеризације, који за памук приближно износи 7 000, а за јелово дрво 2 500. Ланчани молекули целулозе грађени су од гликозидно повезаних молекула глукозе, а обрадом киселинама целулоза се хидролитички разграђује. Хемијском реакцијом азотне и сумпорне киселине с целулозом настаје целулозни нитрат (познат и под називом нитроцелулоза), а деловањем анхидрида сирћетна киселине ацетилцелулоза. Многе животиње пробављају целулозу помоћу ензима целулазе и хемицелулазе. У цревима сисара целулоза се разграђује деловањем ензима бактеријске цревне флоре и разних праживотиња. Преживари и коњи пробаве 30 до 75% целулозе, а месождерне је животиње уопште не могу пробавити, као ни човек, јер немају ензиме потребне за њену разградњу. Целулозе има највише у воћу и поврћу и врло је важан удео прехране.[14]