VirtualBox

Oracle VM VirtualBox (prije Sun VirtualBox, Sun xVM VirtualBox i Innotek VirtualBox) jest slobodan i softver otvorenog koda hipervizor za x86 virtualizaciju koji razvija Oracle Corporation. Napravio ga je Innotek GmbH, kojeg je kompanija Sun Microsystems kupila 2008. godine, a kojeg je Oracle kupio 2010. godine.

VirtualBox
Originalni autor(i)	Innotek GmbH
Programer(i)	Oracle Corporation
Prvo izdanje	17. januar 2007; prije 18 godina (2007-01-17)
Stabilna verzija	6.0.14 / 16. oktobar 2019; prije 5 godina (2019-10-16)
Centralna arhiva	www.virtualbox.org/browser/vbox/trunk
Programski jezik	C, C++, x86 asemblerski jezik
Operativni sistem	Windows, macOS, Linux i Solaris
Platforma	samo x64 (verzija 5 i ranije rade i na IA-32)
Vrsta	Hipervizor
Licenca	Bazna (USB podrška samo za USB 1.1): GNU General Public License verzija 2 (Opcionalno CDDL za većinu izvornih datoteka), "Paket proširenja" (uključuje USB 3.0 podršku): PUEL
Veb-sajt	virtualbox.org

VirtualBox se može instalirati na Windows, macOS, Linux, Solaris i OpenSolaris. Postoje i verzije za FreeBSD^[1] i Genode.^[2] Podržava stvaranje i upravljanje virtualnim mašinama sa operativnim sistemima Windows, Linux, BSD, OS/2, Solaris, Haiku i OSx86,^[3] kao i ograničenu virtualizaciju macOS gostujućih sistema na Apple hardveru.^[4][5] Za neke gostujuće operativne sisteme dostupan je paket "Dodaci za goste" upravljačkih programa i sistemskih aplikacija^[6] koji obično poboljšava performanse, posebno grafičke.^[7]

Emulirano okruženje

Ubuntu Live CD unutar VirtualBox-a na Ubuntu domaćinskom sistemu

Korisnici VirtualBox-a mogu učitati više gostujućih operativnih sistema u jednom operativnom sistemu domaćina (host OS). Svaki gost se može pokrenuti, pauzirati i zaustaviti nezavisno unutar vlastite virtualne mašine (VM). Korisnik može samostalno konfigurisati svaki VM i pokrenuti pomoću softverske virtualizacije ili virtualizacije potpomognute hardverom ako domaćinski hardver računara to podržava. Domaće OS i gostujuće OS i aplikacije mogu međusobno komunicirati putem niza mehanizama, uključujući zajednički međuspremnik i virtualizirani mrežni uređaj. Gostujuće virtualne mašine mogu i međusobno direktno komunicirati ako su postavljene tako.^[8]

Mogućnosti

• 64-bitni gostujući sistemi ako je podržana hardverski asistirana virtualizacija
• Snimci sistemskog stanja (Snapshots)
• Zajednički međuspremnik
• Zajednički folderi
• Posebni upravljački i uslužni programi koji olakšavaju prebacivanje između sistema
• Korištenje komandne linije (pored grafičkog interfejsa)
• Javni API (Java, Python, SOAP, XPCOM) za kontrolu konfiguracije i izvršenja VM-a^[9]
• Ograničena podrška za ubrzanje 3D grafike (uključujući OpenGL do (ali ne uključujući) 3.0 i Direct3D 9.0c putem Wine Direct3D-na-OpenGL prevoda)
• SMP podrška (do 32 virtualna CPU-a po mašini), od verzije 3.0
• Teleportacija (poznata i kao Live Migration)
• 2D ubrzanje izlaznog video zapisa, od verzije 3.1
• EFI je podržan od verzije 3.1 (Windows 7^[10][11] gostujući sistemi nisu podržani)^[12]