водити

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *voditi, from Proto-Balto-Slavic *wádīˀtei, from Proto-Indo-European *wedʰ-.

Verb

водити • (voditi) impf

1. lead
2. conduct

Conjugation

Present tense of водити

singular						dual						plural
азъ (azŭ)		тꙑ (ty)		тъ (tŭ)		вѣ (vě)		ва (va)		та (ta)		мꙑ (my)		вꙑ (vy)		ти (ti)
вождѫ (voždǫ)		водиши (vodiši)		водитъ (voditŭ)		водивѣ (vodivě)		водита (vodita)		водите (vodite)		водимъ (vodimŭ)		водите (vodite)		вождѫтъ (voždǫtŭ)

Derived terms

• въводити (vŭvoditi)
• възводити (vŭzvoditi)
• изводити (izvoditi)
• крадоводити (kradovoditi)
• наводити (navoditi)
• низъводити (nizŭvoditi)
• отъводити (otŭvoditi)
• поводити (povoditi)
• приводити (privoditi)
• проводити (provoditi)
• прѣводити (prěvoditi)
• прѣпроводити (prěprovoditi)
• разводити (razvoditi)

Related terms

• вести (vesti), a concrete counterpart of водити

References

• Бояджиев, Андрей (2016), Старобългарска читанка‎, София

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *voditi, from Proto-Balto-Slavic *wádīˀtei, from Proto-Indo-European *wedʰ-.

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋǒditi/
• Hyphenation: во‧ди‧ти

Verb

во̀дити impf (Latin spelling vòditi)

1. (ambitransitive) to lead
2. (transitive) to conduct

Conjugation

Conjugation of водити

infinitive		водити
present verbal adverb		во̏де̄ћи
past verbal adverb		—
verbal noun		во̏ђе̄ње
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		водим	водиш	води	водимо	водите	воде
future	future I	водит ћу1 водићу	водит ћеш1 водићеш	водит ће1 водиће	водит ћемо1 водићемо	водит ћете1 водићете	водит ћē1 водиће
	future II	бу̏де̄м водио2	бу̏де̄ш водио2	бу̏де̄ водио2	бу̏де̄мо водили2	бу̏де̄те водили2	бу̏дӯ водили2
past	perfect	водио сам2	водио си2	водио је2	водили смо2	водили сте2	водили су2
	pluperfect3	би̏о сам водио2	би̏о си водио2	би̏о је водио2	би́ли смо водили2	би́ли сте водили2	би́ли су водили2
	imperfect	вођах	вођаше	вођаше	вођасмо	вођасте	вођаху
conditional	conditional I	водио бих2	водио би2	водио би2	водили бисмо2	водили бисте2	водили би2
	conditional II4	би̏о бих водио2	би̏о би водио2	би̏о би водио2	би́ли бисмо водили2	би́ли бисте водили2	би́ли би водили2
imperative		—	води	—	водимо	водите	—
active past participle		водио m / водила f / водило n			водили m / водиле f / водила n
passive past participle		вођен m / вођена f / вођено n			вођени m / вођене f / вођена n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• заво̀дити
• изво̀дити
• наво̀дити
• одво̀дити
• подво̀дити
• прево̀дити
• приво̀дити
• прово̀дити
• сво̀дити
• уво̀дити

Further reading

• “водити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2025

Ukrainian

Etymology

From Proto-Slavic *voditi

Pronunciation

• IPA^(key): [wɔˈdɪte]

• Audio:

  (file)

Verb

води́ти • (vodýty) impf

1. to lead, to conduct
2. to drive

Usage notes

Води́ти is an abstract verb. Its counterpart, вести́ (vestý), is a concrete verb.

Conjugation

Conjugation of води́ти, води́ть (class 4c, imperfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

imperfective aspect
infinitive	води́ти, води́ть vodýty, vodýtʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	—
adverbial	во́дячи vódjačy	води́вши vodývšy
	present tense	future tense
1st singular я	воджу́ vodžú	бу́ду води́ти, бу́ду води́ть, води́тиму búdu vodýty, búdu vodýtʹ, vodýtymu
2nd singular ти	во́диш vódyš	бу́деш води́ти, бу́деш води́ть, води́тимеш búdeš vodýty, búdeš vodýtʹ, vodýtymeš
3rd singular він / вона / воно	во́дить vódytʹ	бу́де води́ти, бу́де води́ть, води́тиме búde vodýty, búde vodýtʹ, vodýtyme
1st plural ми	во́дим, во́димо vódym, vódymo	бу́демо води́ти, бу́демо води́ть, води́тимемо, води́тимем búdemo vodýty, búdemo vodýtʹ, vodýtymemo, vodýtymem
2nd plural ви	во́дите vódyte	бу́дете води́ти, бу́дете води́ть, води́тимете búdete vodýty, búdete vodýtʹ, vodýtymete
3rd plural вони	во́дять vódjatʹ	бу́дуть води́ти, бу́дуть води́ть, води́тимуть búdutʹ vodýty, búdutʹ vodýtʹ, vodýtymutʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	воді́м, воді́мо vodím, vodímo
second-person	води́ vodý	воді́ть vodítʹ
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	води́в vodýv	води́ли vodýly
feminine я / ти / вона	води́ла vodýla
neuter воно	води́ло vodýlo

Derived terms

• відві́д (vidvíd)
• води́тися impf (vodýtysja)

Prefixed verbs

• вво́дити impf (vvódyty)
• виво́дити impf (vyvódyty)
• ви́водити pf (vývodyty)
• відво́дити impf (vidvódyty)
• дово́дити impf (dovódyty)
• заво́дити impf (zavódyty)
• зво́дити impf (zvódyty)
• перево́дити impf (perevódyty)
• переводи́ти pf (perevodýty)
• приво́дити impf (pryvódyty)
• призво́дити impf (pryzvódyty)
• прово́дити impf (provódyty)
• проводи́ти pf (provodýty)
• розво́дити impf (rozvódyty)

See also

• воді́йський (vodíjsʹkyj)
• воді́ння n sg (vodínnja)
• воді́й m pers (vodíj)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “водити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “водити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “водити”, in Kyiv Dictionary (in English)
• “водити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)