Бэоград

Бэоград (серб.: Београд, Beograd ) — пряошец ди ине оцю ошсь Сэрбия масторонь^[3][4].

Ошсь
Бэоград
серб.: Београд, Beograd
Котфоц Содафксоц
44°49′04″ с. ш. 20°27′25″ в. д.HGЯOL
Мастор	Сербия[1]
Оцюнясь	Александар Шапич[d]
Историясь ди географиясь
Васень лятфтаматне	III сядокиза м. п. и.
Васта	359,96 квадратной вайгельпе
Серец	117 ± 1 метр
Частонь каркс	UTC+1[d]
Демографиясь
Эряйхне	▲1 197 714 лом. (1 октябрьста 2022)[2]
Масторонь кяльса	Сербиянь кель[d]
Идентификаторхне
Телефононь кодсь	+381 (0)11
Почтонь индекссь	11000
Автомобилень кодсь	BG/БГ
beograd.rs​(серб.)
<div style="font-size:88%;line-height:1.2em;position:absolute;z-index:2;left:Ёвтамонь ильведевкс:«strong» — асодавикс вал.%;top:Ёвтамосо ильведевкс: Апак учонь «<» оператор.%">
Бэоград

Географиясь

Климатсь

Климатограммась Бэоград ошсь
Я	Д	Э	Ш	П	Л	П	М	Т	К	С	А
49     4 −1	44     7 0	50     12 4	59     18 8	71     23 13	90     26 16	67     29 17	40     29 18	51     24 13	51     18 9	54     11 4	58     5 0
Температурась ковжсь (°C) Атмосферонь осадкатне (мм), Кизонь инкса : 684 мм. Сайт: «Hidrometeorološki zavod Srbije»(серб.)[5]

Историясь

Эряйхне

Киза Ламоксши 1900 68 481 1905 77 235 1910 82 498 1921 111 739 1931 238 775 Киза Ламоксши 1948 397 911 1953 477 982 1961 657 362 1971 899 094 1981 1 087 915 Киза Ламоксши 1991 1 133 146 2002 1 119 642 2011 1 166 763 2016 1 233 796 2018 1 378 682 [6] Киза Ламоксши 2020 1 166 763 2022 1 197 714 [2]

Экономикась

Культурась

Тонадомась

Спортсь

Ошт-ялгат

•  Афитт, Грекмастор
•  Баня-Лука, Босния ди Херцеговина (2003)
•  Буэнос-Айрэс, Аргэнтина
•  Виенна, Австрия
•  Вильнюс, Литва (30 сентябрьста 2010)^[7]
•  Дэйтон^[d], Америконь Соткс
•  Ковэнтри, Оцю Британия (сентябрьков 1957)^[8][9]
•  Кыив, Украина (4 июньста 2002)^[10][11][12]
•  Любляна, Словэния (ноябрьков 2010)^[13]
•  Минск^[d], Беларузь
•  Мэхико, Мэксико
•  Од-Дэли^[d], Индия
•  Осло, Норвэгия
•  Подгорица, Равжа Панда
•  Пэкин, Китай
•  Скопье, Кельмеширень Македония (2012)^[14]
•  Стокольм^[d], Шведмастор
•  Тунис, Тунисия
•  Тэль-Авив, Израиль
•  Удинэ, Италия
•  Чикаго, Америконь Соткс (1 июньста 2005)^[13]

Фотоархтофкс

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Кяльвалсь

• Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. (серб.)
• Душан Ј. Поповић (1964). Београд кроз векове. Београд: Туристичка штампа. (серб.)
• Јованка Калић (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. (серб.)
• Милорад Павић (2000). Кратка историја Београда. Дерета. ISBN 978-86-7346-117-5. (серб.)
• Јасмина Тешановић (2000). Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду. Cleis Press. ISBN 978-1-57344-114-8. (серб.)
• Levinsohn, Florence Hamlish (1994). Belgrade: Among the Serbs. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-061-0. (серб.)
• Републички завод за статистику Републике Србије (2002). Национална или етничка припадност—подаци по насељима (PDF) (Књиге резултата Пописа 2002 ed.). Београд: Републички завод за статистику Републике Србије. Архивонь ёткста the original (PDF) 2011-04-14. Retrieved 2024-02-20. (серб.)
• Никола Тасић; Драгослав Срејовић; Братислав Стојановић (1990). Поповић, Владислав (ed.). Винча:Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. (серб.)
• Mitchell, Laurence (2005). Belgrade. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-145-6. (серб.)
• Norris, David A. (2008). Belgrade A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970452-1. (серб.)
• Александар Крстић (2012). Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године? (PDF). Историјски часопис. 61. pp. 115–127. Archived from the original on 2018-03-24. Retrieved 2024-02-20.CS1 maint: bot: original URL status unknown (link) (серб.)
• Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. (серб.)
• Milorad Pavić. Kratka istorija Beograda. Prosveta. 1990. ISBN 9788607005390 (серб.)