Греконь кяль
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Греконь кяль (грек.: ελληνικά) ― сире Индо-Явропонь кяльхнень эзда фкясь. Грекокс корхтайхть 14 мильоншка ломаттть Грекмасторса ди Кипраса, стане ина греконь диаспорава лама иля масторса. Тя кяльть эрямопингоц 34 сядокизода лама.[3] Греконь кяль ащи башка Индо-Явропонь кяльхнень кундьянь тарадокс, сонь сёрмац - Греконь алфавитсь содаф 9-це сядокизоста м.п.и. Грекмасторса ди 4-це сядокизоста Кипраса. Инголе тевс нолнесь линиянь сёрма ди кипрань азбука. Тяфта жа Од Соткссь меле сёрматфоль греконь кяльса.
Remove ads
Remove ads
Греконь сёрмась
Тяниень греконь алфавитсь ащи 24 тяшкста.
Оцю сёрматяшкст | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Α | Β | Γ | Δ | Ε | Ζ | Η | Θ | Ι | Κ | Λ | Μ | Ν | Ξ | Ο | Π | Ρ | Σ | Τ | Υ | Φ | Χ | Ψ | Ω | |||||||||
Ёмла сёрматяшкст | ||||||||||||||||||||||||||||||||
α | β | γ | δ | ε | ζ | η | θ | ι | κ | λ | μ | ν | ξ | ο | π | ρ | σ | τ | υ | φ | χ | ψ | ω |
Тяшкста башка тевс нолневихть диакритиконь тяшкст ди колма эрьхтема тяшкст.
Кучфтемат
- W. Sidney Allen, Vox Graeca - a guide to the pronunciation of classical Greek. Cambridge University Press, 1968-74. ISBN 0-521-20626-X
- Robert Browning, Medieval and Modern Greek, Cambridge University Press, 2nd edition 1983, ISBN 0-521-29978-0. Цебярь ди анцяйнянбес эрямопингонь греконь кялень касомать колга информациесь.
- Crosby and Schaeffer, An Introduction to Greek, Allyn and Bacon, Inc. 1928. Сире греконь тонафтомвалкссь
- Тракияста Донеси, "Граматиконь сетеньсь", "Τέχνη γραμματική", 100 м. п. и.
Remove ads
Лятфтамат
Ушеширень кучфтемат
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads