From Wikipedia, the free encyclopedia
Силамае (естонски: Sillamäe, германски: Sillamäggi) — град и општина во северниот дел на Естонија, со население од 16.183 жители според податоци од 2010 година, и зафаќа површина од 10,54 км2[1]. Градот се наоѓа во округот Ида-Виру. Низ градот поминува реката Сотке.
Силамае | |||
---|---|---|---|
Град Општина | |||
Грешка во Lua во Модул:Location_map, ред 522: Unable to find the specified location map definition: "Module:Location map/data/Estonia" does not existМестоположба на градот на картата на Естонија | |||
Координати: 59°23′35″N 27°46′27″E | |||
Земја | Естонија | ||
Округ | Ида-Виру | ||
Прво споменување | 1502 | ||
Површина[1] | |||
• Вкупна | 10,54 км2 (407 ми2) | ||
Надм. вис. | м | 18||
Население (2013)[1] | |||
• Вкупно | 14.252 | ||
• Густина | 14/км2 (35/ми2) | ||
Час. појас | EET (UTC+2) | ||
• Лето (ЛСВ) | EEST (UTC+3) | ||
Поштенски код | 40231 to 40233 | ||
Повик. бр. | (+372) 033 | ||
Рег. таб. | I | ||
Мреж. место | www.sillamae.ee |
Првото споменување на Силамае е во 1502 година, кога териториите биле уште под влијание на Ливонскиот ред[2]. Германизираната верзија на името на градот било Силамјаги. Во 1700 година во реонот веќе бил изграден мост и мелница.[3]. Во тоа време границите на населбата ги вклучувале и територијата на Вајвара. Дури во 1849 година Силамае се одвоил како посебна населба. Во 19 век Силамае претставувало туристичко место, каде со години летувале личности како Петар Илич Чајковски, Иван Петрович Павлов, Константин Балмонт, Паул Еренфест и други[4].
Во почетокот на XX век населбата започнала брзо да се индустријализира. Во 1928 година шведска компанија изградила во реонот фабрика за преработка на битуменозни шкрилци, кои претходно на истото место извлечиле електроцентрала. Населението на Силамае било 2.600 лица до 1940 година. За време на Втората светска војна Германија изградила неколку логори околу населбата, додека затворениците работеле во рудниците. По повлекувањето на германските сили од регионот, била уништена фабриката и електроцентралата.
Во 1946 година била донесена одлука за изградба на голема металургиска фабрика за преработка на руда, со цел да се добијат ураниумови оксиди[5][6][7]. Во следните години овде работеле голем број на воени заробеници. Во 1952 година рудникот бил затворен и започнал увоз од Чехословачка, Источна Германија, Унгарија, Полска и Романија.[8].
Во 1957 година Силамае добил статус на град. Во 1970 година фабриката започнала да произведува тантал и ниобиум со руда увезени од Колскиот полуостров. Во 1982 година фабриката веќе произведува збогатен ураниум, погоден за употреба во јадрени реактори. Отпадот од ураниевото производство било исфрлувано директно во Блиското Езеро. Поради овој факт до 1990 година езерото претставувало сериозна еколошка закана, бидејќи отпадните води се цеделе во Балтичко Море.[9]. Наскоро започнал проект за расчистување на отпадните материи. Силамае имал статус на затворен град од 1947 до 1991 година поради производството на ураниум.
Развојот на градот се должи на фабриката за преработка на ретки метали - „Molycorp Silmet AS“. Во моментов тој е еден од главните светски производители на ниобиум и тантал. Други ретки елементи, кои се произведуваат тука се лантан, цериум, празеодиум, неодим и други.
Етничка група | 1970[10] | 1979[11] | 1989[12] | 2000[13] | 2011[14] | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
arv | % | arv | % | arv | % | arv | % | arv | % | |
Население | 13 505 | 100 | 16 157 | 100 | 20 561 | 100 | 17 199 | 100 | 14 252 | 100 |
Естонци | 659 | 4,88 | 689 | 4,26 | 656 | 3,19 | 719 | 4,18 | 685 | 4,81 |
Руси | 11 566 | 85,64 | 13 850 | 85,72 | 17 770 | 86,43 | 14 756 | 85,80 | 12 469 | 87,49 |
Украинци | 390 | 2,89 | 482 | 2,98 | 698 | 3,39 | 517 | 3,01 | 354 | 2,48 |
Белоруси | 390 | 2,89 | 511 | 3,16 | 653 | 3,18 | 479 | 2,79 | 305 | 2,14 |
Финци | 155 | 1,15 | 185 | 1,15 | 213 | 1,04 | 185 | 1,08 | 114 | 0,80 |
Литванци | 26 | 0,19 | 32 | 0,20 | 32 | 0,16 | 26 | 0,15 | 17 | 0,12 |
Полјаци | ... | ... | 30 | 0,19 | 30 | 0,15 | 28 | 0,16 | 19 | 0,13 |
Татари | ... | ... | 63 | 0,39 | 102 | 0,50 | 64 | 0,37 | 48 | 0,34 |
Латвијци | 15 | 0,11 | 16 | 0,10 | 22 | 0,11 | 19 | 0,11 | 13 | 0,09 |
Германци | ... | ... | 29 | 0,18 | 40 | 0,19 | 48 | 0,28 | 33 | 0,23 |
Евреи | 20 | 0,15 | 16 | 0,10 | 14 | 0,07 | 16 | 0,09 | 7 | 0,05 |
Отанати | 284 | 2,10 | 234 | 1,45 | 331 | 1,61 | 342 | 1,99 | 188 | 1,32 |
Основни училишта:
Средни училишта
Високи училишта
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.