![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Heralds_at_Garter_Service.jpg/640px-Heralds_at_Garter_Service.jpg&w=640&q=50)
Хералд
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хералд (од старофр. herault = „гласник“) — грбовен службеник, по ранг помеѓу персевант и грбовен крал. Честопати оваа титула погрешно се употребува за сите грбовни службеници.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Heralds_at_Garter_Service.jpg/640px-Heralds_at_Garter_Service.jpg)
Хералдите најпрвин биле гласници кои ги испраќале владетелите или благородниците за да носат пораки или да разгласуваат објави, и во овој смисол тие се претходници на денешните дипломати. За време на Стогодишната војна, француските хералди го предизвикале англискиот крал Хенри V на борба. Во текот на Битката кај Азенкур, англискиот и францускиот хералд Монжоа, ја гледале Битката заедно од еден соседен рид; обајцата се согласиле дека Англичаните се победници. Потоа Хенри V, како победник, го добил правото да ја именува битката, и тогаш Монжоа му го препорачал името на блискиот замок.[1]
Како и другите грбовни службеници, хералд носи шинел наречен табард, украсен со грбот на неговиот господар. Хералдите најверојатно почнале да се занимаваат со грбови во доцниот Среден век кога имале за задача да ги регулираат грбовите на витезите кои учествувале во турнири. Со намалувањето на улогата на ладното оружје, хералдиката добила уште повеќе на важност, бидејќи сега хералдичките обележја станале главен начин на идентификација на род, семејство и потекло. Низ вековите хералдиката претрпела разни регулации. Така, главната задача на хералдот денес е да биде експерт по грбови. Во Обединетото Кралство хералдите сѐ уште се повикуваат да читаат јавни прогласи, носејќи табард извезен со кралскиот грб.