![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Uranus2.jpg/640px-Uranus2.jpg&w=640&q=50)
Леден џин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Леден џин е џиновска планета составена претежно од елементи потешки од водородот и хелиумот, како кислород, јаглерод, азот и сулфур. Во Сончевиот Систем има два ледени џина: Уран и Нептун.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Uranus2.jpg/640px-Uranus2.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Neptune_-_Voyager_2_%2829347980845%29_flatten_crop.jpg/640px-Neptune_-_Voyager_2_%2829347980845%29_flatten_crop.jpg)
Во астрофизиката и планетарната наука терминот „мразови“ се однесува на испарливи хемиски соединенија со точка на мрзнење над околу 100 К, како вода, амонијак или метан, кои мрзнат на 273 K (0 °C), 195 K (-78 °C) и 91 K (-182 °C), соодветно. Во 1990-тите, беше утврдено дека Уран и Нептун се посебна класа на џиновски планети, различни од другите џиновски планети, Јупитер и Сатурн, кои се гасовити џинови претежно составени од водород и хелиум.[1] Тие станаа познати како ледени џинови. Тие биле составени од цврсти материи за време на процесот на создавање на планетите, или директно во форма на мраз или биле заробени во воден мраз. Денес, многу мала количина од водата во Уран и Нептун останала во форма на мраз. Наместо тоа, водата ја има само како суперкритична течност при нивните температури и притисоци.[2] Во масата на Уран и Нептун има само околу 20% водород и хелиум, за разлика од гасовитите џинови во Сончевиот Систем, Јупитер и Сатурн, кај кои повеќе од 90% од масата се должи на водород и хелиум.