![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Rembrandt_Harmensz._van_Rijn_163.jpg/640px-Rembrandt_Harmensz._van_Rijn_163.jpg&w=640&q=50)
Павлови посланија
книги од Новиот завет / From Wikipedia, the free encyclopedia
Павлови посланија или Посланија на Апостол Павле — тринаесет книги од Новиот завет припишани на Апостол Павле, иако авторството на некои од нив е несигурно. Меѓу нив се некои од најраните денес постоечки христијански документи. Даваа увид во верувањата и споровите за време на раното христијанство. Како дел од канонот на Новиот завет, претставуваат основоположнички текстови за христијанската теологија и етика. Иако не се води под негово име, Посланието до Евреите традиционално му се припишува на Павле; црковниот отец Ориген фрлил сомнеж врз неговото авторство уште во III век, а почнувајќи од XVI век постепено преовладеало мислењето дека не е напишано од Павле, претежно поради несложување во стилот и содржината.[1] Највеќето стручњаци се согласуваат дека Павле е автор на седум од посланијата, а дека четири од нему припишаните се впрочем псевдоепиграфски (Ефесјаните, 1 Тимотеј, 2 Тимотеј и Тит[2]) и дека уште две имаат сомнително авторство (2 Солуњаните и Колосјаните).[2] Според некои богословски познавачи, Павле ги напишал овие писма со помош од неговиот писар,[3] кој извршил влијание врз стилот, ако не и врз самата теолошка содржина.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Rembrandt_Harmensz._van_Rijn_163.jpg/640px-Rembrandt_Harmensz._van_Rijn_163.jpg)
Павловите посланија во денешните изданија на Новиот завет (вклучувајќи ги македонските) обично се сместуваат меѓу Делата на светите апостоли и Соборните посланија. Меѓутоа, во највеќето грчки ракописи Соборните посланија се први,[4] а во неколку минускулни ракописи (175, 325, 336 и 1424) Павловите посланија стојат на крајот од Новиот завет.