Француски Јужни и Антарктички Земји
From Wikipedia, the free encyclopedia
Француски Јужни и Антарктички Земји,[6] скрат. ФЈАЗ (француски: Terres australes et antarctiques françaises, TAAF) прекуморска територија на Франција. Таа се состои од:
- Аделина Земја (Terre Adélie) — француска територија на Антарктикот.
- Крозе (Îles Crozet) — островска група во јужниот Индиски Океан, јужно од Мадагаскар.
- Кергелен (Archipel des Kerguelen) — група вулкански острови во јужниот Индиски Океан, југоисточна Африка.
- Свети Павле и Амстердам (Îles Saint Paul et Amsterdam) — островска група северно од Кергелен.
- Расеани Острови (Îles Éparses) — група раштркани острови околу Мадагаскар.
Француски Јужни и Антарктички Земји Terres australes et antarctiques françaises | |||
---|---|---|---|
Прекуморска територија | |||
| |||
Гесло: | |||
Химна: Марселеза | |||
Местоположбата на Француски Јужни и Антарктички Земји (заокружено со црвено) во the Индиски Океан (light blue) | |||
Суверена држава | Франција | ||
Територијален статус | 6 август 1955[1] | ||
Седиште | Сен Пјер, Реинион (седиште, вон подрачјето) 43°00′S 67°00′E[2] | ||
Најгол. нас. место | Порт о Франсе | ||
Службени јазици | француски | ||
Водачи | |||
• Претседател | Емануел Макрон | ||
• Префект, Виш управник | Флоранс Жанбланк-Ризлер | ||
• Ген. секретар | Тјери Дусе[3] | ||
Законодавство | Советодавен совет на ФЈАЗ | ||
Површина | |||
• Вкупна | 439,666.4 км2 | ||
Население | |||
• Проценка | официјално 200~400 постојани научници и воени лица[4] нема трајно население[5] | ||
Валута | Euro (€) (EUR) | ||
Часовен појас | |||
Страна на возење | десна | ||
ISO 3166-код |
| ||
НДД | .tf | ||
Website | taaf.fr/en/ |
Територијата понекогаш се нарекува Француски Јужни Земји (француски: Terres australes françaises) или Француски Јужни Територии,[7] обично за да се нагласи непризнавањето на францускиот суверенитет врз Аделината Земја според Антарктичкиот договор.[5]
Целата територија нема трајно население. На неа обично престојуваат 150 (зиме) до 310 (лете) луѓе, претежно воени лица, научни истражувачи и стручен кадар.[8]
Во 2019 г. островите Крозе, Кергелен и Свети Павле и Амстердам се прогласени за светско наследство на УНЕСКО поради недопрената дива природа, биоразновидноста и огромните птичји колонии.[9]